U ovom izdanju Nove os(j)ećajnosti skrenuću vam pažnju na autore koji se bave našom turobnom svakodnevnicom sa kritičkim odnosom prema njoj. Doskora, oni nisu imali šanse, jer nikoga nije bilo briga, ali, sa urušavanjem društveno političkog sistema u kome ovaj svet živi, povećava se broj onih koji čuju ove Don Kihote savremenog sveta.
Ivan Škrabe (Zagreb)
Iako je Arsen Dedić još na vrhuncu ere protestnih pevača sredinom šezdesetih pevao "...i zato su mi smešni Donovan, Dylan, Antoine i drugi angažirani pjevači, jer ja znam da nikome ništa ne znači taj nemirni glas...", ja se nikako ne bih složio s njim (i Arsen je, dakako, bio ironičan). Mislim da vreme protestnih pevača upravo dolazi, da masovna protestna okupljanja građana širom sveta protiv bankarsko-tajkunsko-političkog establišmenta prosto žude za ljudima koji će opevati njihovu svakodnevnu jadikovku. Ivan Škrabe, hipersenzibilan kakvim ga je bog stvorio, oduvek je pevao o problemima običnog čoveka, žudeći za nekakvim prevednijim svetom. Tematski dovoljno širok da ni u jednom trenutku ne bude dosadan, izvođački više nego kompetentan, tera nas da sa nestrpljenjem čekamo njegov koliko ja znam prvi pravi album. Odlični EP objavljen na Bandcampu možete preslušati OVDE
Duo Trojica (Bor)
Posle Goribora i kultnog filma Tilva Roš (Crveno brdo, prevod sa vlaškog), evo još jednog autentičnog izdanka borske jalovine. Nije nikakvo čudo što Bor postaje centar subverzivnog izražaja u Srbiji, sve će vam biti jasno čim pogledate pejzaž u kome ti ljudi žive. Duo trojica su se opredelili za satirično-ironično-cinični pristup temama koje ih opsedaju koristeći pri tom muzičke forme primerene emisijama tipa "Zvuci rodnog kraja" (doduše, pesma čiji video sam ovde postavio je više parafraza pojanja pravoslavnog sveštenika). Svršeni studenti umetničkih škola ovo bi nazvali "camp" u značenju te reči iz sedamdesetih godina prošlog veka (slobodan prevod definicije sa wikipedije): banalnost, izveštačenost, mediokritetstvo toliko prenaglašeni da imaju perverzno sofisticiranu privlačnost. To je tačno, ovo je privlačno samo perverzno sofisticiranim tipovima u kakve pretenciozno ubrajam i sebe. Album izdat 2011 nisam uspeo da pronađem na netu ali evo vam njegovog prikaza sa sajta [terapija.net], evo vam i njihove soundcloud strane sa većinom pesama sa albuma (ili svim pesmama?) i na kraju, evo vam i jednog klipa (ostale nađite na youtube-u). Sa tipovima kao što su Miroslav Mitrašinović i Saša Lovrić - Lovke nikad niste sigurni gde, kada i u kom obliku će se sledeći put pojaviti, zato nam ostaje samo da čekamo i da se nadamo da ćemo ih prepoznati.
