Slušajući bezveznu kompilaciju časopisa Blues Magazine pod nazivom New Acoustic Blues sa Joe Bonamassa-om kao najpoznatijim učesnikom i gomilom novih blues izvođača, počeo sam da razmišljam o tome koliko često potcenjujemo muziku sa ovih prostora. Uzmimo za primer bluz žanr. Čistunci bi rekli da nema pravog bluza izvan delte Mississippi-ja, oni malo manji čistunci bi dozvolili bluzu da postoji na teritoriji celih Sjedinjenih Država, oni još liberalniji bi i belcima dozvolili da ga sviraju, niko od bluz aficionadosa ne bi dozvolio blues u Evropi. Na Balkanu pogotovo! Moram reću da tu uveliko greše. Balkan je kao stvoren za blues i trenutno ima svega nekoliko mesta u svetu gde se "blues feeling" može lakše spoznati. Još je legendarni subotički pesnik, bluzer i enciklopedista Lonesome Bob pravim imenom Robert Tilly pokazao da se to može, snimivši pregršt odličnih bluz albuma kako sa autorskim pesmama tako i sa obradama bluz klasika.
Da je Adam Semijalac poznat i kao Bebe na Vole rođen u državi Mississippi a ne u državi Hrvatskoj, i da je još uz to crne puti, bio bi, zasigurno, najveći živi blues muzičar na svetu, uz Mylutina kao jedinog ozbiljnog konkurenta. Poslušajte bilo koji od njegovih albuma sa Bandcampa i lako ćete se sami uveriti. Da ne znate, mogli biste se zakleti da su mu koreni sa geografskim poreklom direktno iz Delte Misisipija čije granice čine Memphis, Tennessee na severu, Vicksburg, Mississippi, na jugu, Helena, Arkansas na zapadu i reka Yazoo na istoku. Ili, još tačnije, da je kao mali prešao u Chicago i dohvatio se električne gitare (ovu bluz deltu ne treba mešati sa deltom reke Mississippi koja je u Luizijani, par hiljada kilometara južnije). Ali, pošto o njemu ipak nešto znate, pre će biti da je naš Adam rođen negde na potezu između Mure i Drave, ili pak Mure i Save. No, to ništa ne menja činjenicu da je njegov bluz autentičan, da on ne kopira nikoga, da on ima svoj bluz. Uostalom, poslušajte!
Sada kad ste čuli, jasno vam je o čemu pričam. A sada, pitanje za milion dolara: zašto Bebe na Vole nije opštepoznato ime čak ni u blues krugovima. Da li je u pitanju nedostatak ambicija, nedovoljna promocija, otpor američke publike da prihvati tamo nekog bluzera iz balkanske vukojebine ili nešto sasvim treće, ne znam. Ali znam da bi se, kad bi se Bebe na Vole nekako teleportovao u neki Juke Joint u na primer Indianoli, Mississippi (čini mi se da je to rodno mesto BB Kinga :)) i zasvirao svoj bluz, čudo zasigurno dogodilo! Zauzeo bi mesto koje mu pripada i teško da bi ga ikad napustio!
Milutina Petrovića, beogradskog režisera, profesora FDU, političkog aktivistu i kolumnistu, u bluz krugovima poznatog kao Mylutin ista ova Teleport mašina bi izbacila malo zapadnije, u Teksas. Stari iscepani plakat The Nightcrawlers-a na zidu onoga što je nekad bilo La Cucaracha nightclub-a negde u istočnom Austinu potvrđivao je da je naš junak na pravom mestu. Mada se mora reći da Mylutin ipak nije Stevie Ray Vaughan, možda je više Sam "Lightning" Hopkins, što je nesumnjivo još veći kompliment, ali taj osećaj "everything is bigger in Texas" je veoma prisutan u njegovom bluzu. Duh Townes Van Zandt-a koji lebdi iznad svega što Mylutin radi dodatno oplemenjuje plemenito ili ako više volite pozlaćuje zlatno. Time duh Townes-a ne da da se ova muzika širi više nego što ima hipersenzitivnih, posvećenih slušalaca. Townes-ov duh ne da da ova muzika postane opšte mesto, daje joj tu danas toliko retku (za širu popularnost nepoželjnu?) ličnu notu. Ali, mnogo sam se raspisao, a danas to stvarno nije neophodno. Dovoljno je staviti link na jedan od tri Mylutinova albuma, na primer onaj najnoviji "Blues Singer in a Rough Experience" iako na Soundcloudu možete naći i prva dva podjednako dobra "Blues Singer in 8 Rounds" i "Blues Singer in Religious Trance".
E, sad se lepo, posle preslušanih Bebe na Vole i Mylutina, vratite na onu New Acoustic Blues kompilaciju sa početka pa ćete videti da je potpuno pogrešan onaj princip po kome geografsko poreklo izvođača neke muzike (u ovom slučaju bluza!) mora biti identično sa geografskim poreklom te muzike da bi dotični izvođač bio dobar. Da bi bio uspešan, to je već druga priča!
