Nikol, Luka & Vedran - ...and who are you? (2014)

Preslušao sam EP Nikol, Luka & Vedran na Bandcampu pre dvadesetak dana i nekako propustio da ga prokomentarišem ili šerujem kad me je Dino Santaleza privatnom porukom pre neki dan ponovo uputio na njega. Ovoga puta neću biti nepravedan prema ovom zanimljivom debiju koji, kao što je i red kad su u pitanju dobre ploče, sa svakim slušanjem raste. Na prvo slušanje jedino što primećujete je moćan glas Nikol Ćaćić koji prosto zaseni sve ostalo. Glas koji ima snagu glasa Linde Thompson i raspon glasa Sandy Denny ne može da ne skrene pažnju. Tek pri kasnijim preslušavanjima dolazi do izražaja međuigra gitara Luke i Vedrana, diskretni bubnjevi i kontrabas. Sve zajedno, veoma lepo zvuči i ide mnogo više u pravcu engleskog folka nego americane, pa je i to dobrodošla različitost na regionalnoj indie-folk sceni. Želeo bih da na sledećem njihovom izdanju čujem Nikol u malo opuštenijoj mekšoj varijanti (ovde zvuči pomalo strogo), i tade će sve biti savršeno!

Zvonimir Varga - Ideje (2014)

Deseti album Zvonimira Varge je najkoherentniji njegov rad do danas. Napustila ga je ambicija da bude Balašević ili Dedić jer to ne bi baš lako išlo, shvatio je da je za njega najbolje da bude baš Zvonimir Varga! S kojim oružjem naš Zvone kreće u bitku sa ajkulama balkanske muzičke scene? Pa ovako - svira gitaru i klavir, sasvim pristojno, komponuje, nekad bolje, nekad gore, povremeno njegove pesme podsete na nešto što smo već čuli, a ne možemo da se setimo kada i gde smo to čuli, nekad nas iznenadi lepom melodijom, pa nas spusti na zemlju neuspelim eksperimentom. Piše tekstove, i tu je izgradio svoj stil, minimalistički, sa neočekivanim obrtima i poentama, ponekad nejasan svima drugima osim njemu samom, ponekad banalan, ponekad, opet, mudar. Emocije su kod Varge uvek prisutne, i, usudio bih se da kažem, čežnja za ljubavlju. Tačnije, za uzvraćenom ljubavi. Jer Varga voli na sve strane, i stvarne i imaginarne žene ali želi da ta ljubav jednom bude i uzvraćena. Ovaj album je u celosti toj želji posvećen. Tu samoću i iščekivanje ljubavi koja jednoga dana mora doći najbolje ilustruju stihovi iz moje omiljene pesme sa albuma "Žena koja voli"

I još kad te Bog vodi
Pa čak i kada padaš
Ti ćeš rast

Ali rast u svome svijetu
Nitko nikad ni ne
Pokuca

Samo anđeli samoće
Ni oni noćima ne spavaju
Ludnica

Ideje, by Zvonimir Varga

10 track album

ZVONIMIRVARGA.BANDCAMP.COM

Tea Tulić - Albumče (2014)

Mlada riječanka Tea Tulić, korisnica književne stipendije KROKODIL u Beogradu, vodila je, dok je bila u našem gradu, dnevničke zapise i snimala ih diktafonom. Potom bi ih poslala Enveru Krivcu u Rijeku, a on bi sa svojim bendom, napravio muzičku podlogu za njih. Čim čujem spoken word album, pada mi na pamet klasik Slint-a Spiderland, ali ovaj uradak nema veze sa tim, već je svesno ili (mnogo verovatnije) nesvesno, mnogo bliži sountracku Beograda nego što se autor muzike Krivac mogao nadati. Naime, taj funk zvuk kojim počinje "Albumče" se nekako odomaćio u beogradskom pop rock-u još negde krajem sedamdesetih preko grupe Zdravo Bobana Petrovića i njegovih potonjih radova, Olivera Mandića, grupe Oktobar 1864, Jakarte, Zvuka Ulice i Propagande pa sve do Svi na Pod! i Zemlje gruva preko gomile zaboravljenih izvođača sa MESAM-a. Ipak, kako album napreduje, tako funk zvuci ustupaju mesto ambijentalno eksperimentalnim pa počinjem i sam da dovodim u pitanje smislenost ovog mog zapažanja, ali i dalje mi je interesantna ova slučajnost da neko tamo u Rijeci za muzičku podlogu zapisa iz Beograda izabere funk, koji je po mom mišljenju u osnovi tzv. Beogradske škole zabavne muzike (Zagrebačka škola ima u osnovi kanconu i šansonu na primer). Bilo kako bilo, poslušajte Albumče, interesantno je!

Albumče, by Tea Tulić

8 track album