Kako su mojom listom za 2014 godinu
dominirali hrvatski izvođači, tako ovom za 2015 dominiraju srpski. Stray Dogg,
Wooden Ambulance i Rebel Star su meni i mom muzičkom ukusu ubedljivo najdraži, parira
im jedino Bebè Na Volè (Adam Semijalac)
sa svojim izvanrednim bluesom za dvadesetprvi vek, duboko ukorenjenom u
tradiciju ali ne tako što slepo sledi davno prežvakane kanone već pesmama daje
slobodniju formu ali slušalac u njima ipak nepogrešivo prepoznaje blues. Voleo
bih ga videti uživo. Mogli bi im parirati i Dunja Ercegović i Denis Katanec sa
svojim EP-jima da ih nisam svrstao u zasebnu listu. O albumu Woodena sam pisao
recenziju, o Rebel Starovoj Reci u prikazu koncerta, ovde ću reći nekoliko reči
o Stray Doggu: Come Along Wind je album koji sam bezbroj puta preslušao, od
prvih radnih verzija do konačne (zahvaljujući sinu koji mi je uredno dostavljao snimke), prateći razvoj pesama od singer/songrajterskog
kostura do bogatih završnih aranžmanskih rešenja. Po prvi put, neke od Dukatovih
pesama nisu ni imale kantautorsku verziju, po prvi put neke potpisuje sa
Markom Ignjatovićem i po prvi put nisu svi tekstovi autobiografski. Nisu velike šanse da se svidi onima koji ga preslušaju
samo jedanput, od onih je koji se polako uvlače pod kožu. Oni koji se ipak
upuste u detaljnije preslušavanje moraće da primete vokale, naročito upotrebu
pratećih vokala, koji su sasvim u funkciji pesme kao i napredak u sviračkom
smislu svih članova benda. I aranžmani su znatno složeniji nego na prethodnim
albumima. Stray Dogg ne stoji u mestu, i dalje se kreće a dokle će stići videćemo. Božo Vrećo je kategorija za sebe u
svakom pogledu, pa i u pogledu pripadanja ovoj listi, i po vrsti muzike koju
izvodi i po godini izdanja (čini mi se da je album izdat 2014) ali ga ipak
stavljam na listu jer sam tek ove godine došao u dodir sa njegovom
vanvremenskom i nadžanrovskom muzikom i opčinjujućom pojavom koja ruši svaku
granicu koja se pred njom ispreči. Učinio je Božo više za (trans)rodnu
ravnopravnost, radeći ono što zna i voli da radi, od svih tih nevladinih
organizacija i manifestacija koje ju promovišu. Zagrebački Sleepyheads mi se,
što ih više slušam, sve više sviđaju. Upečatljiv (i uverljiv) vokal i melodični
alt-rock su dobitna kombinacija a i izvanredne gitare uopšte ne odmažu u
stvaranju vrlo pozitivnog suda. Obavezno preslušajte. Visok plasman Dojo i Fog
Frog Dog (solo projekt Branka Dragičevića of Valentino Bošković fame što bi
rekli Englezi) ne treba da vas iznenadi. Iako su na sasvim suprotnim polovima dihotomije
hladno – toplo, oboje pokazuju izuzetan talenat i oboje pokazuju da mogu
potpuno sami smisliti, izvesti i snimiti ceo album i pri tome postići
profesionalni kvalitet u svakoj od tih faza rada. Grupa Ti i ovoga puta
isporučuje ono što sam očekivao – izuzetno kvalitetan gitarski psihodelični pop
koji ne možeš da ne voliš. Ipak, voleo bih da me na svom sledećem izdanju nečim
iznenade. Od Partibrejkersa odavno više ne očekujem nikakvo iznenađenje. Oni
imaju svoju dobitnu formulu, Canetov vokal i Antonovu gitaru i pesme koje su
standardno dobre i svaka od njih bi mogla da se nađe na bilo kom njihovom
albumu. To je takav tip grupe – ko ih voli, voli, ko ne, ne. Ja sam od onih
prvih. Nažalost danas nepostojeća grupa Vlasta Popić ima vrlo konzistentan i
kvalitetan album koji bi bio daleko više plasiran da pripada nekom drugom žanru
– punk-noise-pop nije baš moj cup of tea, ali ipak upravo u sebi pevam „Ako
nisam dobra, šta ćemo onda“ i gorko žalim što ih više nema. I dalje tvrdim da
su i u trenutku raspada bili najbolji hrvatski bend. Halftones sam čuo tek pre
neki dan i odmah su ušli na listu sa svojom verzijom indie-rocka. Vokal Suzane
Sumrah mi je skrenuo pažnju a rock’n’roll koji sviraju ju je zadržao. Još
slušanja bi ih svakako podiglo. Nizom singlova grupa Artan Lili je kompletirala
album na kojem ima nekoliko velikih hitova a i ostale pesme drže visok nivo
kvaliteta. Moj problem s njima je to što nisam veliki ljubitelj ex-yu novog
talasa koga oni baštine pa su zato ovako nisko na mojoj listi. ESC Life takođe
mora da se pomene. Čvrsta rock svirka, interesantna lirika sa kompjuterskom
terminologijom. ESC Life i Sleepyheads mi deluju kao braća blizanci od kojih je
prvi fizički snažniji a drugi emotivniji. Nije onda čudo da emotivac, kakvim me
je bog dao, da prednost ovom drugom.
Moram da napomenem da sam preslušao bar još toliko domaćih albuma koji nisu ušli na listu, ali i da se nekih verovatno nisam setio a neke ću tek preslušati pa nije isključeno da ću takve, ako mi se svide, naknadno ubaciti.
Evo najzad i liste:
01. Stray Dogg - Come Along Wind
02. Robert Tilly & Wooden Ambulance - Northern Sadness
03. Rebel Star - Reka
04. Bebè Na Volè - Time of Great Depression
05. Božo Vrećo - Moj Sevdah
06. Sleepyheads - The Swirling Thoughts of...
07. Dojo - Solstice
08. Fog Frog Dog - Split
09. Ti - Život u dvoje
10. Partibrejkers - Sirotinjsko carstvo
11. Vlasta Popić - Kvadrat
12. Halftones - Damned Horses
13. Artan Lili - Artan Lili
14. ESC Life - Access All Areas
