Najbolji domaći albumi 2015: pardon, najdraži domaći albumi 2015!

Kako su mojom listom za 2014 godinu dominirali hrvatski izvođači, tako ovom za 2015 dominiraju srpski. Stray Dogg, Wooden Ambulance i Rebel Star su meni i mom muzičkom ukusu ubedljivo najdraži, parira im  jedino Bebè Na Volè (Adam Semijalac) sa svojim izvanrednim bluesom za dvadesetprvi vek, duboko ukorenjenom u tradiciju ali ne tako što slepo sledi davno prežvakane kanone već pesmama daje slobodniju formu ali slušalac u njima ipak nepogrešivo prepoznaje blues. Voleo bih ga videti uživo. Mogli bi im parirati i Dunja Ercegović i Denis Katanec sa svojim EP-jima da ih nisam svrstao u zasebnu listu. O albumu Woodena sam pisao recenziju, o Rebel Starovoj Reci u prikazu koncerta, ovde ću reći nekoliko reči o Stray Doggu: Come Along Wind je album koji sam bezbroj puta preslušao, od prvih radnih verzija do konačne (zahvaljujući sinu koji mi je uredno dostavljao snimke), prateći razvoj pesama od singer/songrajterskog kostura do bogatih završnih aranžmanskih rešenja. Po prvi put, neke od Dukatovih pesama nisu ni imale kantautorsku verziju, po prvi put neke potpisuje sa Markom Ignjatovićem i po prvi put nisu svi tekstovi autobiografski. Nisu velike šanse da se svidi onima koji ga preslušaju samo jedanput, od onih je koji se polako uvlače pod kožu. Oni koji se ipak upuste u detaljnije preslušavanje moraće da primete vokale, naročito upotrebu pratećih vokala, koji su sasvim u funkciji pesme kao i napredak u sviračkom smislu svih članova benda. I aranžmani su znatno složeniji nego na prethodnim albumima. Stray Dogg ne stoji u mestu, i dalje se kreće a dokle će stići videćemo. Božo Vrećo je kategorija za sebe u svakom pogledu, pa i u pogledu pripadanja ovoj listi, i po vrsti muzike koju izvodi i po godini izdanja (čini mi se da je album izdat 2014) ali ga ipak stavljam na listu jer sam tek ove godine došao u dodir sa njegovom vanvremenskom i nadžanrovskom muzikom i opčinjujućom pojavom koja ruši svaku granicu koja se pred njom ispreči. Učinio je Božo više za (trans)rodnu ravnopravnost, radeći ono što zna i voli da radi, od svih tih nevladinih organizacija i manifestacija koje ju promovišu. Zagrebački Sleepyheads mi se, što ih više slušam, sve više sviđaju. Upečatljiv (i uverljiv) vokal i melodični alt-rock su dobitna kombinacija a i izvanredne gitare uopšte ne odmažu u stvaranju vrlo pozitivnog suda. Obavezno preslušajte. Visok plasman Dojo i Fog Frog Dog (solo projekt Branka Dragičevića of Valentino Bošković fame što bi rekli Englezi) ne treba da vas iznenadi. Iako su na sasvim suprotnim polovima dihotomije hladno – toplo, oboje pokazuju izuzetan talenat i oboje pokazuju da mogu potpuno sami smisliti, izvesti i snimiti ceo album i pri tome postići profesionalni kvalitet u svakoj od tih faza rada. Grupa Ti i ovoga puta isporučuje ono što sam očekivao – izuzetno kvalitetan gitarski psihodelični pop koji ne možeš da ne voliš. Ipak, voleo bih da me na svom sledećem izdanju nečim iznenade. Od Partibrejkersa odavno više ne očekujem nikakvo iznenađenje. Oni imaju svoju dobitnu formulu, Canetov vokal i Antonovu gitaru i pesme koje su standardno dobre i svaka od njih bi mogla da se nađe na bilo kom njihovom albumu. To je takav tip grupe – ko ih voli, voli, ko ne, ne. Ja sam od onih prvih. Nažalost danas nepostojeća grupa Vlasta Popić ima vrlo konzistentan i kvalitetan album koji bi bio daleko više plasiran da pripada nekom drugom žanru – punk-noise-pop nije baš moj cup of tea, ali ipak upravo u sebi pevam „Ako nisam dobra, šta ćemo onda“ i gorko žalim što ih više nema. I dalje tvrdim da su i u trenutku raspada bili najbolji hrvatski bend. Halftones sam čuo tek pre neki dan i odmah su ušli na listu sa svojom verzijom indie-rocka. Vokal Suzane Sumrah mi je skrenuo pažnju a rock’n’roll koji sviraju ju je zadržao. Još slušanja bi ih svakako podiglo. Nizom singlova grupa Artan Lili je kompletirala album na kojem ima nekoliko velikih hitova a i ostale pesme drže visok nivo kvaliteta. Moj problem s njima je to što nisam veliki ljubitelj ex-yu novog talasa koga oni baštine pa su zato ovako nisko na mojoj listi. ESC Life takođe mora da se pomene. Čvrsta rock svirka, interesantna lirika sa kompjuterskom terminologijom. ESC Life i Sleepyheads mi deluju kao braća blizanci od kojih je prvi fizički snažniji a drugi emotivniji. Nije onda čudo da emotivac, kakvim me je bog dao, da prednost ovom drugom.

Moram da napomenem da sam preslušao bar još toliko domaćih albuma koji nisu ušli na listu, ali i da se nekih verovatno nisam setio a neke ću tek preslušati pa nije isključeno da ću takve, ako mi se svide, naknadno ubaciti.

Evo najzad i liste:

01. Stray Dogg - Come Along Wind

02. Robert Tilly & Wooden Ambulance - Northern Sadness

03. Rebel Star - Reka

04. Bebè Na Volè - Time of Great Depression

05. Božo Vrećo - Moj Sevdah

06. Sleepyheads - The Swirling Thoughts of...

07. Dojo - Solstice

08. Fog Frog Dog - Split

09. Ti - Život u dvoje

10. Partibrejkers - Sirotinjsko carstvo

11. Vlasta Popić - Kvadrat

12. Halftones - Damned Horses

13. Artan Lili - Artan Lili

14. ESC Life - Access All Areas