Nova os(j)ećajnost odlazi na jug!

Izae - Fragmentirani monokl gospodina Volframa (2013)

Već posle nekoliko taktova ovog albuma teleportovan sam pravo na Stradun, u Gradsku kavanu odakle posmatram devojke u krinolinama i mladiće u helankama, ali nisam siguran da li su to maškare, ili me je moj vremeplov odveo pravo u 14-ti vek. Novi dubrovački trubaduri iz grupe Izae koji su u mom paralelnom svetu pandan Novim fosilima iz ovog banalnog sveta u kojem živimo, su ultimativni pop bend. To se na njihovim prvim albumima nije dalo ni naslutiti. Počevši od naslova (Halucinacije, Belzebubov valcer i miran razgovor, pa Kad nadođu kiše i nastane strka leptira i Mali celestijalni džuboks) pa do sadržaja, pre bi se moglo reći da je to nekakva eksperimentalna muzika. Ipak, melodija je uvek bila prisutna, jer Adem Gušić koji je alfa i omega Izae, je rob melodije. Poslušajte gracilni, skoro potpuno instrumentalni album Mali celestijalni džuboks, pa će vam biti jasno o čemu pričam. No, te 2008 nešto se menja: dolaskom Dejana Seferovića i naročito Jadranke Katić, pop senzibilitet izbija u prvi plan. To se moglo videti na izvanrednom albumu "Teatro Lunatico" a još više dolazi do izražaja u novom "Fragmentirani monokl gospodina Volframa". Osunčani Jadrankin glas bi izazivao prijatnost i da čita telefonski imenik, a senka sete i pathosa mu samo povećava privlačnost. Melodije su previše delikatne a reči blago pomerene iz realnosti da bi postale mega popularne, ali za ljude od ukusa, ovo je poslastica kakva se ne služi svakog dana. Pa još na opciji "name your price"! Pošto cena koju bih odredio za ovo prevazilazi moje platežne mogućnosti, iz poštovanja nisam ni download-ovao ovaj album. To znači da ću morati češće na Bandcamp da bih ga ponovo i ponovo slušao! I tako, dok ga slušam po ko zna koji put, zapitam se da li će ikad ovaj svet biti na tom nivou, da postavi ovakve stvari na mesto koje zaslužuju. Na kraju moram da pomenem i jedan kuriozitet: ovo je jedan od retkih albuma na kojima je upotrebljen instrument theremin. Koliko kapiram, on je krivac za čudne zvuke koji se tu i tamo čuju!

Nova Os(j)ećajost: Going Underground

Ovoga puta vam predstavljam tri underground trubadura

Roberto Vodanović Čopor (Zadar, HR), čovek koji je pojmu minimalizam dao nova značenja i koji je tamo negde 2004-05, i ne znajući, začeo nešto što ja danas zovem "Nova os(j)ećajnost. On je taj pravac doduše nazvao "Novi odmetnici", ali meni se, gle čuda, moj naziv više sviđa. Iako moja definicija Čopora "jedan rif, jedna rečenica, jedan čovek" podseća na ozloglašeni "ein volk, ein reich, ein fuhrer" to međusobno nema nikakve veze. Naime, meni je Čopor najbolji kada svirajući taj jedan rif u neprekidnom nizu u jednoličnom ritmu ponavlja jednu jedinu rečenicu otvorenu za tumačenja i učitavanja značenja kao  na kraju  pesme "Kiše sudnjeg dana". Taj ritam inherentan njemu i samo njemu (kao što svako od nas ima svoj unutrašnji ritam pulsiranja organizma) čini njegovu muziku ipak važnijom od njegove poezije koja me asocira na "Blonde on Blonde" period Boba Dylana po fantazmogoričnim slikama koje nisu u očiglednoj vezi jedna sa drugom a opet zajedno pružaju nekakvu apokaliptičku viziju. Ali, poezija je samo uvod u repetitivne muzičko - poetske sekvence  koje se, kao i svaka sekvenca koja se ponavlja dovoljno dugo, pretvaraju u mantru koja dalje služi da slušaoca odvoji od spoljašnjeg sveta. Tek onda se oslobađa podsvest, tek onda se ređaju slike, kod svakog slušaoca drugačije. Da bi doživljaj bio potpun, potpuno učešće slušaoca je neophodno, znači, potrebno je vreme. Da li je danas, u ovo neurotično doba, moguće ovako nečemu posvetiti vreme i pažnju, svako će naći odgovor za sebe. Jedno je sigurno - ako vam je bitno koliko je Čopor dobar zanatlija, onda odmah batalite ćorava posla i potražite grupe Chweger ili Mayales, oni znaju da sviraju a bogami i lepo pevaju i možeš da ih slušaš dok istovremeno čitaš, jedeš i gledaš TV. 

Ovde ću postaviti album iz prošle godine "Pjesme iz hotelske sobe 611" koji možete preslušati i skinuti sa Bandcamp-a

Wystan Whitman (Novi Sad, APV, RS) je svoj pseudonim napravio uzimajući ime jednog i prezime drugog pesnika (izguglajte ako vas interesuje o kojim pesnicima se radi), pa se već iz toga vidi da pred sobom imamo pesnika po vokaciji. Ima kod njega i muzike, rudimentiranih melodija koje obećavaju ali nikad do kraja ne isporučuju, u ključu nekakvog bluesa ili folka ili i jednog i drugog ali ta muzika povremeno iščezava, nekuda nestaje, pa se posle ponovo vraća a reči su uvek tu pa Wystan ima, kako sam kaže, opis svakog osećanja ("I've got description for this feeling, violins of harmonies, vulcan stories, cure gliding, perfect time for joy" iz pesme Constellation). Da se razumemo, naš junak ne bi prošao kvalifikacije "Prvog glasa Srbije", ali ko jebe "Prvi glas Srbije" ja bih uvek pre slušao Wystana nego sve bivše i buduće pobednike PGS-a koji nemaju pojma ko je Vic Chesnutt, a Wystan je o njemu i pesmu napisao. Oseti se kad nešto radiš iz uverenja i ljubavi, kao što se oseti i kad šmiraš. 

Piši pesme umesto da kupiš pištolj ili bar preslušaj i skini sa Bandcampa album "Instead of Gun Shopping"

Miki Solus (Zagreb, HR) se s razlogom boji muzičkih kritičara. Znao je da će pre ili kasnije neki od te omražene sorte provaliti da je njegova glavna inspiracija čovek koji je jedini sa ovih prostora uspešno izveo tzv. disappearing act, jedan jedini nikad prežaljeni Johnny B. Štulić. Frenetičnost i zažagrelost koju mlađahni Miki pokazuje dostojna je velikog uzora, zadihanost je opet dostojna još jednog velikana, Bruce Springsteena, a salve stihova koje izbacuje naš Miki dostojne su obojice. A kada u pesmi "Zajbano Vreme" čujemo glissando u maniru Jerry Lee Lewisa, znamo da je pred nama vrhunski rock'n'roller. Uživanje pri preslušavanju ovih albuma je disproporcionalno "tankoj" muzičkoj pratnji i lošoj odnosno nepostojećoj produkciji. Zamislite kako bi Miki Solus zvučao da ga prate Mišo Hrnjak i Boris Leiner ili bar E-street band.  

Dok to zamišljate preslušajte i skinite sa Bandcampa i album "Muzika sumnjive kvalitete"

i EP "Bojim se muzičkih kritičara"

Nova Os(j)ećajnost: New Edition!

Prvo izdanje autora "Nove os(j)ećajnosti" sam objavio na Stray Dogg Blogg-u 01.11.2012 (kao što možete videti prateći link, tu su se nalazili On Tour, Svemir, Ivana Picek, Wooden Ambulance, Felon, Vlasta Popić u akustičnoj verziji, Nina Romić i Stray Dogg) i od tada, stvari se poprilično ubrzavaju. Autori koje ću ovoga puta predstaviti postojali su i tog 01.11.2012, neki sakriveni od očiju javnosti u intimi svojih soba, drugi su opet, raštrkani po internetu, čekali da neko klikne na njihov link. U međuvremenu, preko jedne neformalne zatvorene grupe na Fejsbuku, većina ovih autora se povezala, prepoznajući uzajamno sličan senzibilitet i pomažući jedni drugima savetima, pružanjem podrške, preporučivanjem mesta za svirke, organizovanjem zajedničkih nastupa. To bih ja nazvao spontanim oblikovanjem scene koja nastaje kao reakcija na dosadašnji  "homo politicus" pristup većine rock autora na ovim prostorima. Došlo je izgleda vreme da se ponovo podigne "homo emotionalis", pošto je za vreme čitavog perioda industrijske civilizacije bio nepoželjan i potiskivan. To je, čini se, svetski trend u ovo postindustrijsko doba. 

Počeću sa senzacionalnim pobednikom izbora za pesmu godine Radija B92 (Beograd), grupom Ničim izazvan iz Vrbasa. Pobedničku pesmu "O tebi" potražite na YouTube-u, a ovde pogledaje i poslušajte pesmu "San"

Fenomenalni Tena i Ivča iz Vlaste Popić na svom side-project-u, Seine - Valcer za kraj

Ana Ćurčin, najzad možemo da čujemo celu pesmu "Cut Loose" i pogledamo klip u režiji Mikija Jaćimovića

Kompozitor Čedomir Stanojević, tekstovi Ivanka Simić, producent Saša Lokner, grupa Lorna Wing, ako volite džezirane varijante!

Zvonimir Varga, kantautor u pravom smislu te reči, čovek koji može da zadrži pažnji potpuno sam, u meni jednoj od omiljenih pesama!

Došlo je vreme da Dunja Ercegović alias Lovely Quinces izađe iz svoje sobe! Pogledajte Wrong House i sigurno ćete potražiti i ostale koje je podigla na Youtube.

Irena Žilić, singer/songwriter, je izašla na svetlo dana, EP se pojavio na Bandcampu, krenula je sa nastupima!

Najbolje skrivana tajna srpske rock scene, srpski Tom Waits - Kralj Čačka, glavom i bradom! Već nekoliko godina čekamo njegov album, ali, kako sam čuo, izdaće ga kad bude potpuno zadovoljan snimljenim materijalom.

Njegov kolega, stacioniran nešto južnije, u Novoj Varoši, antiteza Erica Claptona, primenjeni pesnik svakodnevne svakodnevnice, čiji je omiljeni autor Kant, neprevaziđeni Eeeeeemanueeeeeel Kaaaaantautor sa pesmom Kritika čistog tona, u kojoj je svoju poeziju doveo do vrhunca koga nikada neće nadmašiti!