Ovoga puta vam predstavljam tri underground trubadura
Roberto Vodanović Čopor (Zadar, HR), čovek koji je pojmu minimalizam dao nova značenja i koji je tamo negde 2004-05, i ne znajući, začeo nešto što ja danas zovem "Nova os(j)ećajnost. On je taj pravac doduše nazvao "Novi odmetnici", ali meni se, gle čuda, moj naziv više sviđa. Iako moja definicija Čopora "jedan rif, jedna rečenica, jedan čovek" podseća na ozloglašeni "ein volk, ein reich, ein fuhrer" to međusobno nema nikakve veze. Naime, meni je Čopor najbolji kada svirajući taj jedan rif u neprekidnom nizu u jednoličnom ritmu ponavlja jednu jedinu rečenicu otvorenu za tumačenja i učitavanja značenja kao na kraju pesme "Kiše sudnjeg dana". Taj ritam inherentan njemu i samo njemu (kao što svako od nas ima svoj unutrašnji ritam pulsiranja organizma) čini njegovu muziku ipak važnijom od njegove poezije koja me asocira na "Blonde on Blonde" period Boba Dylana po fantazmogoričnim slikama koje nisu u očiglednoj vezi jedna sa drugom a opet zajedno pružaju nekakvu apokaliptičku viziju. Ali, poezija je samo uvod u repetitivne muzičko - poetske sekvence koje se, kao i svaka sekvenca koja se ponavlja dovoljno dugo, pretvaraju u mantru koja dalje služi da slušaoca odvoji od spoljašnjeg sveta. Tek onda se oslobađa podsvest, tek onda se ređaju slike, kod svakog slušaoca drugačije. Da bi doživljaj bio potpun, potpuno učešće slušaoca je neophodno, znači, potrebno je vreme. Da li je danas, u ovo neurotično doba, moguće ovako nečemu posvetiti vreme i pažnju, svako će naći odgovor za sebe. Jedno je sigurno - ako vam je bitno koliko je Čopor dobar zanatlija, onda odmah batalite ćorava posla i potražite grupe Chweger ili Mayales, oni znaju da sviraju a bogami i lepo pevaju i možeš da ih slušaš dok istovremeno čitaš, jedeš i gledaš TV.
Ovde ću postaviti album iz prošle godine "Pjesme iz hotelske sobe 611" koji možete preslušati i skinuti sa Bandcamp-a
Wystan Whitman (Novi Sad, APV, RS) je svoj pseudonim napravio uzimajući ime jednog i prezime drugog pesnika (izguglajte ako vas interesuje o kojim pesnicima se radi), pa se već iz toga vidi da pred sobom imamo pesnika po vokaciji. Ima kod njega i muzike, rudimentiranih melodija koje obećavaju ali nikad do kraja ne isporučuju, u ključu nekakvog bluesa ili folka ili i jednog i drugog ali ta muzika povremeno iščezava, nekuda nestaje, pa se posle ponovo vraća a reči su uvek tu pa Wystan ima, kako sam kaže, opis svakog osećanja ("I've got description for this feeling, violins of harmonies, vulcan stories, cure gliding, perfect time for joy" iz pesme Constellation). Da se razumemo, naš junak ne bi prošao kvalifikacije "Prvog glasa Srbije", ali ko jebe "Prvi glas Srbije" ja bih uvek pre slušao Wystana nego sve bivše i buduće pobednike PGS-a koji nemaju pojma ko je Vic Chesnutt, a Wystan je o njemu i pesmu napisao. Oseti se kad nešto radiš iz uverenja i ljubavi, kao što se oseti i kad šmiraš.
Piši pesme umesto da kupiš pištolj ili bar preslušaj i skini sa Bandcampa album "Instead of Gun Shopping"
Miki Solus (Zagreb, HR) se s razlogom boji muzičkih kritičara. Znao je da će pre ili kasnije neki od te omražene sorte provaliti da je njegova glavna inspiracija čovek koji je jedini sa ovih prostora uspešno izveo tzv. disappearing act, jedan jedini nikad prežaljeni Johnny B. Štulić. Frenetičnost i zažagrelost koju mlađahni Miki pokazuje dostojna je velikog uzora, zadihanost je opet dostojna još jednog velikana, Bruce Springsteena, a salve stihova koje izbacuje naš Miki dostojne su obojice. A kada u pesmi "Zajbano Vreme" čujemo glissando u maniru Jerry Lee Lewisa, znamo da je pred nama vrhunski rock'n'roller. Uživanje pri preslušavanju ovih albuma je disproporcionalno "tankoj" muzičkoj pratnji i lošoj odnosno nepostojećoj produkciji. Zamislite kako bi Miki Solus zvučao da ga prate Mišo Hrnjak i Boris Leiner ili bar E-street band.
Dok to zamišljate preslušajte i skinite sa Bandcampa i album "Muzika sumnjive kvalitete"
No comments:
Post a Comment