Mlada riječanka Tea Tulić, korisnica književne stipendije KROKODIL u Beogradu, vodila je, dok je bila u našem gradu, dnevničke zapise i snimala ih diktafonom. Potom bi ih poslala Enveru Krivcu u Rijeku, a on bi sa svojim bendom, napravio muzičku podlogu za njih. Čim čujem spoken word album, pada mi na pamet klasik Slint-a Spiderland, ali ovaj uradak nema veze sa tim, već je svesno ili (mnogo verovatnije) nesvesno, mnogo bliži sountracku Beograda nego što se autor muzike Krivac mogao nadati. Naime, taj funk zvuk kojim počinje "Albumče" se nekako odomaćio u beogradskom pop rock-u još negde krajem sedamdesetih preko grupe Zdravo Bobana Petrovića i njegovih potonjih radova, Olivera Mandića, grupe Oktobar 1864, Jakarte, Zvuka Ulice i Propagande pa sve do Svi na Pod! i Zemlje gruva preko gomile zaboravljenih izvođača sa MESAM-a. Ipak, kako album napreduje, tako funk zvuci ustupaju mesto ambijentalno eksperimentalnim pa počinjem i sam da dovodim u pitanje smislenost ovog mog zapažanja, ali i dalje mi je interesantna ova slučajnost da neko tamo u Rijeci za muzičku podlogu zapisa iz Beograda izabere funk, koji je po mom mišljenju u osnovi tzv. Beogradske škole zabavne muzike (Zagrebačka škola ima u osnovi kanconu i šansonu na primer). Bilo kako bilo, poslušajte Albumče, interesantno je!
No comments:
Post a Comment