(post sa Facebooka od 27.01.2015, baš me zanima kako će sve to izgledati za godinu ili više dana!)
Gledajući celu ovu halabuku oko pobede Ciprasa i Sirize u Grčkoj primećujem nekoliko stvari.
Prvo, veoma brza čestitka iz Stejt departmenta jednoj ultralevičarskoj pa i anarhističkoj stranci, i uopšte, euforija oko ove pobede u anglosaksonskim medijima. Nekako mi se čini da to ima veze sa američko-engleskom borbom sa Nemcima za prevlast u Evropi i da će struktura grčkih dugova uskoro da se promeni. Sada uglavnom duguju Nemačkoj, u godinama koje dolaze dugovaće Americi. Jer nema besplatnog ručka!
Drugo, Ciprasova ultrabrza koalicija sa ultradesničarskom partijom jeste na prvi pogled čudna, ali je sasvim u skladu sa mojom teorijom o postindustrijskom dobu koje više ne poznaje klasičnu podelu na levicu, desnicu i centar iz industrijskog doba. Sada je podela drugačija: mi (koji nemamo ništa) protiv njih (koji imaju sve) a čine svega 1% populacije.
Treće, bujanje i povezivanje sličnih partija i pokreta u Zapadnoj Evropi koje traže redistribuciju novca od bogate manjine ka siromašnoj većini ili dobrovoljnim odricanjem bogataša od svoje imovine, što je idealizam i komunjarstvo, ili, kako predlažu Bob Dylan i moja draga Nerina, da ti bogati kreativci koji drže sve blago ovoga sveta bukvalno izmisle poslove za narod, jer ipak se onaj već pominjani ručak mora zaraditi! No, videćemo šta će biti, ali da je ovo kraj sveta u kojem smo do sada živeli, to sigurno jeste!
No comments:
Post a Comment