Rolling Stone - 100 najboljih ex-yu albuma 1955-2015

Imao sam potrebu da komentarišem listu 100 najboljih ex-yu albuma od trenutka kad sam je video ali prosto nisam znao odakle da počnem. Karlo Rafaneli je znao odakle da počne i lepo je to uradio (uverite se OVDE). Dodao bih da je bolje bilo, kad se već bira najboljih 100 iz ex-yu, da je žiri bio po republičkom ključu kako je to u ono vreme bilo uobičajeno, jer da je bilo Slovenaca u žiriju možda bi se liste dokopao i Marko Brecelj ili Pankrti ili možda najbolji od njih Tomaž Pengov, da je bio neko iz BiH, možda bi se Indexima posrećilo da budu malo bolje plasirani a i Bijelo Dugme bi sigurno bolje prošlo (ma šta o njima mislili, ipak su oni dostigli do danas neprevaziđenu popularnost na ovim prostorima), možda bi i Jadranka Stojaković našla više nego zasluženo mesto na listi (ako je uopšte imala neki relevantni album), da je iz Srbije bilo više od dva člana žirija možda bi se Bajagini albumi kotirali malo bolje (pazi kad nisu staviji Jahače Magle!?!?), možda bi i Balašević bio na njoj (što se žanra tiče kad može Arsen, može i Balašević!), možda i Delča i njegovi U Škripcu. Da je žiri bio generacijski "šareniji" bio bi tu na primer Vokalni kvartet Predraga Ivanovića, a novi izvođači, koji su predstavljeni na posebnoj "utešnoj" listi Posleratnih Top 20 ne bi bili tako proizvoljno izabrani (pozdravljam što su se setili Irene Žilić ali se nisu setili Eve Braun na primer), novi talas s početka osamdesetih je zato detaljno zastupljen a opet su zaboravili novosadske grupe Obojeni program i Lunu. Na kraju, ovo je u stvari pregled onoga što je Boris Mladenović mini intervjuu u emisiji Tri boje zvuka (na 5:45) nazvao autohtoni istočnoevropski rock'n'roll koji je nastao početkom osamdesetih a čiji odjeci boje ex-yu rock'n'roll scenu do dana današnjeg u neprekinutom nizu. Od Šarla akrobate do Artan Lili (zašto li njih nisu stavili na svoju listu!?!?). Ima među ovih 100+20 nekoliko izuzetaka koji dolaze iz popa, elektronike, rap/hip-hopa ili kantautorske scene, ali nema baš nijednog iz žanra world music (osim uslovno rečeno Haustora), gde ima više kvalitetnih ostvarenja na svetskom nivou. Moj je problem što ja ne komuniciram dobro sa tim ovde tako omiljenim ex-ju novim talasom niti sam dobro komunicirao sa njim u vreme kad se događao (jesu bile dobre žurke u to vreme, to moram da priznam!), pa bi moja lista izgledala sasvim drugačija. Johnny bi kod mene bio prvi!