30 godina Tajanstvenog voza Žikice Simića @ Mixer House, 09.10.2015

30 godina Tajanstvenog voza Žikice Simića@Paralel beogradski festival subkulture, Mixer House, Beograd, 09.10.2015

Steve Earle, Yardbirds, Modern Lovers, The Byrds, Roky Erickson, Wilco, Gram Parsons, Big Star, Jack Oblivion, Green On Red, MC5, Steve Wynn, Tim Buckley, Neil Young, The Jayhawks, Elliott Smith, Townes Van Zandt, Greenhornes, Gun Club, Replacements, Dinosaur Jr, Sparklehorse, Dirtbombs, Husker Du, Morphine, Mazzy Star, Bob Dylan, Daniel Johnston, Violent Femmes…to su referentne tačke kultne emisije Tajanstveni voz Žikice Simića lokalnog beogradskog radija Studio B čiji je domet u eteru mali ali je uticaj toliki da uveliko prevazilazi granice Beograda pa i Srbije. Ovaj poduži spisak autora/bendova, ukoliko se pažljivo iščita, predstavlja definiciju onoga što smo tokom ovih trideset godina slušali u emisiji Tajanstveni voz, tačnije, da ne okolišamo nepotrebno, definiciju samog rock’n’rolla. Svaki od ovih autora/bendova ima svoju liniju preteča, epigona i nastavljača i kada bi se napravio 3D model tih referenci dobili bismo nešto što izgleda kao rock’n’roll galaksija, zaokružena celina koja ima svoj centar i periferiju, svoj početak i kraj.

Mixer House je te večeri bio pun. To znači 1000+ ljudi. Prosek godina 40+. Onih ispod tridesete je bilo na nivou statističke greške. Najmlađi izvođači su bili godinu ili dve mlađi od radio emisije na čijem su jubileju pevali. Neki se neće složiti ali meni ovi podaci govore da je rock’n’roll muzika koja polako odumire. Nemamo pravo da očekujemo od nje da živi večito ali imamo pravo da žalimo što novo vreme koje je već tu među nama vrednosti koje ova muzika promoviše (slobodu, individualnost) nema u svom portfelju. Imamo pravo i da uživamo u dobroj svirci!

Bend je specijalno za ovu priliku formirao Vladimir Kolarić Kole iz Velikog Prezira a činili su ga još Marko Ajković (Artan Lili) bubnjevi , Vladimir Marinović (On Tour) akustična gitara, mlada pijanistkinja Milica Tegeltija, basista Vlada Pejković, gitarista Damjan Babić (Kriške), Marko Ćebić (On Tour) na mandoli. Šest meseci proba je dalo impresivne rezultate. Žikicina ideja je bila da budu zastupljene čvršće, gitarske pesme i bend je to besprekorno realizovao. Sporije, ka folku usmerene pesme u ovom prostoru i pred ovolikom publikom bi imale mnogo slabiji efekat. Što se pevača tiče, bilo je to šaroliko društvo. Od ljudi iz businessa poput Tome Grujića i Magdalene Belić, preko umetnika koji su stekli ime u više različitih formi umetnosti kao što su Srđan Đile Marković (slikar, Supernaut) i Milutin Petrović (režiser, Mylutin) do onih koji se isključivo bave pevanjem. Tu moram da istaknem prvakinju Beogradske opere Katarinu Jovanović koja je maestralno izvela MC5 pesmu Ramblin Rose i podjednako lepo, skoro sakralno, Townes Van Zandtovu If I Needed You, izvedbom od koje ne možeš da se ne naježiš. Stariju generaciju beogradskih rokera predstavljao je samo Srđan Gile Gojković (Električni orgazam) sa Dylanovom I Shall Be Released dok su srednja i mlađa generacija bile vrlo dobro zastupljene. Ognjenka Lakićević (Autopark), Đurđa Stanković (Lula Mae), Ivana Smolović i Vlada Marinović (On Tour), Kole (Veliki prezir), Damjan (Kriške), Milan Glavaški (Rebel Star), Kralj Čačka, Ana Ćurčin, Boris Mladenović (Jarboli), Bole (Straight Mickey and The Boyz) i naravno tri trenutno najpopularnije novije beogradske grupe: Repetitor (Vlastelica sa Dirtbombs pesmom i Ana-Marija sa Yardbirdsima), Stray Dogg (Dukat sa Neil Youngom, Ana Janković sa The Jayhawks sa Koletom u duetu) i Artan Lili (Bojan sa Morphine i Violent Femmes i Romana Slačala sa Mazzy Star). Tri sata je praštalo sa scene, tri sata je proletelo kao tren.

Teško je i nepotrebno bilo kog od izvođača izdvajati pošto su, svaki od njih pojedinačno i svi oni zajedno te večeri slavili rock’n’roll. Mora se ipak po ko zna koji put istaći doprinos čoveka koji je inspirisao ovu stvar, čoveka koji je sizifovskom upornošću i posvećenošću trideset godina kroz svoju radio emisiju promovisao vrednosti koje možda ne pripadaju savremenom svetu ali koje nama inficiranima u mnogome olakšavaju bivstvovanje u njemu. Žikica Simić!

Povodom dodele nagrade "Tanja Petrović" Žikici Simiću, Beograd, 28.02.2015

Dan kada se Townes Van Zandt spustio u Stari dvor

Da, to je ta subverzivnost rokenrola. Da se iz usta Milutina Petrovića (u zaista nadahnutom izvođenju naglašenom savršenom akustičnošću dvorane) oglasi kroz pesmu To Live Is To Fly Townes Van Zandt baš na tom mestu u ovom trenutku vremena i ovim tužnim a lepim povodom. A mesto događanja je svečana sala Skupštine grada Beograda (nekadašnji stari dvor), vreme - druga godina vladavine naprednjaka našim gradom, povod – dodela nagrade Tanja Petrović Žikici Simiću, autoru kultnih radio emisija Tajanstveni voz i Dole na uglu i nebrojenih tekstova sakupljenih u knjizi Električna zastava kojima je opevao (bolje od mnogih čije je pesme puštao i čijim se albumima divio) mitsku Ameriku, zemlju slobodnih i hrabrih ljudi u kojoj je svako kovač svoje sudbine, zemlju koja danas zasigurno u stvarnosti ne postoji ako je ikada i postojala. Popis prisutnih bi bio odličan material za knjigu “Ko je ko u urbanom Beogradu”, pa su bili prisutni i uticajni komentatori i analitičari kao Gorčin Stojanović, Dragan Bujošević ili Marko Vidojković, pa strpljivi i pedantni kulturni poslenici koji bi takođe komotno mogli da ponesu ovu nagradu poput Slobe Konjovića, Velje Pavlovića i Milana Vlajčića (koji ju je prošle godine dobio) koji, kao i nagrađeni Žikica Simić, godinama i decenijama, sistematski, pedantno i uporno serviraju kao na tacni porcije kulture građanima ove zapuštene i ojađene zemlje. Bili su tu naravno i porodica, prijatelji i kolege pokojne Tanje Petrović (uz izvinjenje što neću pomenuti mnoge) Antonela Riha, Tomislav Grujić, Veran Matić, Aleksandar Timofejev, Srdan Golubović, Zoran Ostojić, Svetlana Đolović, pa Žikicine kolege muzički kritičari Petar Janjatović, Dragan Ambrozić, Aleksandar Žikić, pa promoteri muzike o kojoj Žikica piše Aleksandar Delibašić i Ivan Lončarević, koji ono što na jednom koncertu zarade potroše na sledećih deset sa kojima su na gubitku ali smatraju da Beograd treba i mora da se upozna sa ovim neprofitabilnim ali značajnim autorima. Pa Magdalena Belić, u čijoj prodavnici ploča sve te ploče o kojima laureat piše možete kupiti. Bio je i ministar kulture Ivan Tasovac, valjda da pokaže da nije tačno da on ne voli rokenrol. Bili su prisutni i muzičari, ali sa izuzetkom Čuture, samo ovi iz Americana žanra, žanra koji kao da je i nastao na ovom najneočekivanijem i najnegostoljubivijem tlu za ono što dolazi iz Amerike samo zato jer je Žikica tako nadahnuto i zarazno pisao o tome, Ivana Smolović i Vlada Marinović iz On Tour i Dušan Strajnić iz Stray Dogga. Upadljiv je bio izostanak levih intelektualaca, kojima valjda ovaj koncept individualnih sloboda i individualnih izbora nije baš prirastao srcu. Upadljivo je bilo i odsustvo pripadnika vlasti iako bih sve dao da vidim bliski susret Siniše Malog (Malija?) i Townes Van Zandta. Žikicin govor, kada je uspeo da dođe do reči posle petominutnih stojećih ovacija, nije trajao dugo. Pustio je da Milutin i Townes govore umesto njega pa ću to i ja učiniti: …Days up and down they come, like rain on a conga drum, forget most, remember some, Don't turn none away…Well to live is to fly, all low and high, So shake the dust off of your wings, And the sleep out of your eyes, Shake the dust off of your wings, And the tears out of your eyes…

Свиђа ми се ·  · Подели