Dan kada se Townes Van Zandt spustio u Stari dvor
Da, to je ta subverzivnost rokenrola. Da se iz usta Milutina Petrovića (u zaista nadahnutom izvođenju naglašenom savršenom akustičnošću dvorane) oglasi kroz pesmu To Live Is To Fly Townes Van Zandt baš na tom mestu u ovom trenutku vremena i ovim tužnim a lepim povodom. A mesto događanja je svečana sala Skupštine grada Beograda (nekadašnji stari dvor), vreme - druga godina vladavine naprednjaka našim gradom, povod – dodela nagrade Tanja Petrović Žikici Simiću, autoru kultnih radio emisija Tajanstveni voz i Dole na uglu i nebrojenih tekstova sakupljenih u knjizi Električna zastava kojima je opevao (bolje od mnogih čije je pesme puštao i čijim se albumima divio) mitsku Ameriku, zemlju slobodnih i hrabrih ljudi u kojoj je svako kovač svoje sudbine, zemlju koja danas zasigurno u stvarnosti ne postoji ako je ikada i postojala. Popis prisutnih bi bio odličan material za knjigu “Ko je ko u urbanom Beogradu”, pa su bili prisutni i uticajni komentatori i analitičari kao Gorčin Stojanović, Dragan Bujošević ili Marko Vidojković, pa strpljivi i pedantni kulturni poslenici koji bi takođe komotno mogli da ponesu ovu nagradu poput Slobe Konjovića, Velje Pavlovića i Milana Vlajčića (koji ju je prošle godine dobio) koji, kao i nagrađeni Žikica Simić, godinama i decenijama, sistematski, pedantno i uporno serviraju kao na tacni porcije kulture građanima ove zapuštene i ojađene zemlje. Bili su tu naravno i porodica, prijatelji i kolege pokojne Tanje Petrović (uz izvinjenje što neću pomenuti mnoge) Antonela Riha, Tomislav Grujić, Veran Matić, Aleksandar Timofejev, Srdan Golubović, Zoran Ostojić, Svetlana Đolović, pa Žikicine kolege muzički kritičari Petar Janjatović, Dragan Ambrozić, Aleksandar Žikić, pa promoteri muzike o kojoj Žikica piše Aleksandar Delibašić i Ivan Lončarević, koji ono što na jednom koncertu zarade potroše na sledećih deset sa kojima su na gubitku ali smatraju da Beograd treba i mora da se upozna sa ovim neprofitabilnim ali značajnim autorima. Pa Magdalena Belić, u čijoj prodavnici ploča sve te ploče o kojima laureat piše možete kupiti. Bio je i ministar kulture Ivan Tasovac, valjda da pokaže da nije tačno da on ne voli rokenrol. Bili su prisutni i muzičari, ali sa izuzetkom Čuture, samo ovi iz Americana žanra, žanra koji kao da je i nastao na ovom najneočekivanijem i najnegostoljubivijem tlu za ono što dolazi iz Amerike samo zato jer je Žikica tako nadahnuto i zarazno pisao o tome, Ivana Smolović i Vlada Marinović iz On Tour i Dušan Strajnić iz Stray Dogga. Upadljiv je bio izostanak levih intelektualaca, kojima valjda ovaj koncept individualnih sloboda i individualnih izbora nije baš prirastao srcu. Upadljivo je bilo i odsustvo pripadnika vlasti iako bih sve dao da vidim bliski susret Siniše Malog (Malija?) i Townes Van Zandta. Žikicin govor, kada je uspeo da dođe do reči posle petominutnih stojećih ovacija, nije trajao dugo. Pustio je da Milutin i Townes govore umesto njega pa ću to i ja učiniti: …Days up and down they come, like rain on a conga drum, forget most, remember some, Don't turn none away…Well to live is to fly, all low and high, So shake the dust off of your wings, And the sleep out of your eyes, Shake the dust off of your wings, And the tears out of your eyes…
No comments:
Post a Comment