Mario Liguori - Predstavljanje knjige Prva ljubav (priče, 2014) @ Knjižara Delfi

Ne znam kakav je pisac Mario Liguori iz Sarna kod Napulja. Možda najbolji na svetu, ali verovatnije je da nije. Nisam još pročitao njegovu knjigu "Prva ljubav", kao što nije ni ogromna većina prisutnih u knjižari Delfi na promociji njegove knjige priča na srpskom jeziku, gde je, po mojoj proceni, bilo više od tri stotine ljudi. Jedino racionalno objašnjenje za ovoliku posećenost je istovremeno banalan i veličanstven: ljubav. I to Mariova ljubav prema napaćenoj, zgaženoj, zaglupljenoj, raspolućenoj, pogrešno vođenoj, neobrazovanoj, suicidnoj, potcenjenoj, ponizenoj, zanemarenoj zemlji Srbiji, od koje su svi, pa i njeni stanovnici odavno digli ruke. Dobri Mario je takvu spodobu smogao snage da voli, i to ne kutroazno, davanjem prigodnih izjava, već je uložio truda i volje da nauči srpski jezik (posle deset godina učenja ima naglasak bolji od većine spikera sa državne televizije!), pa je onda seo i napisao čitavu knjigu priča i to na srpskom. Nije to prevod sa italijanskog, to je direktno pisanje na srpskom! Tako je Mario Liguori iz Sarna kod Salerna kod Napulja u Italiji, postao deo srpske književnosti. Što reče Dušan Veličković, učesnik tribine, da se ovo dogodilo u Londonu, da je neki recimo Srbin napisao svoju knjigu na engleskom, Englezima to ne bi bilo nimalo čudno, oni su na to kao kolonijalna sila i velika kultura odavno navikli. U Srbiji je to, baš zato što je vrlo retko, itekakav događaj! Dok smo izlazili, po glavi mi se motao, ko zna zašto, onaj stih Oskara Daviča: ...Majko, o majko blaga, mekanog dlana tvog milovanja željan sam. Izdaje snaga....