Ne voli Filimonović da ga trpaju u americana žanr i tu je u pravu, jer muzika koju njegov bend svira potiče iz post-rocka i ide ka psihodeličnom folk rokuDušan Filimonović, kao i njegova grupa Went, nije novo ime na beogradskoj indie sceni. Njegova grupa čiji su core članovi isti od osnivanja 2005. godine je do sada izdala prvi EP 2008., EP "Wasteland" 2010. godine i EP "Alternative Endings" 2014. Uz to, Filimonović je u grupi Gorana Grubišića Wooden Ambulance svirao klavijature i gitaru na oba njena dosadašnja albuma "Intersection" i "River Sand". Ove godine je Dušan intenzivirao svoju aktivnost pojavivši se prvo solo na Record Store Dayu u najboljoj beogradskoj prodavnici ploča Pinball Wizard, a onda sa kompletnom grupom i na drugom Americana Night festivalu u Domu omladine Beograda deleći stage (takav je koncept festivala, po dva izvođača su istovremeno na stageu i naizmenično izvode svoje pesme) sa čudom iz Zaboka JR Augustom. Ne voli Filimonović da ga trpaju u americana žanr i tu je u pravu, jer muzika koju njegov bend svira potiče iz post-rocka i ide ka psihodeličnom folk roku. Taj folk elemenat je mnogo više prisutan kada Filimonović nastupa sam sa gitarom dok je kod benda post-rock fundament mnogo uočljiviji. Nedavno je nastupio i u skoro ispunjenom KC Gradu na promociji EPja koji je predmet ovog prikaza.EP "Alternative Endings" je prvo diskografsko izdanje Wenta posle pune četiri godine, što je dovoljno vremena da dođe do postepene transformacije grupe od tipičnog post-rocka do, recimo, indie folka ipak i dalje baziranog na post-rock osnovama. Već na prethodnom EPju "Wasteland" postoje naznake pokreta u ovom pravcu naročito na poslednje dve pesme "TV" i "Astronaut" u melodiji pevanja, dok su bubnjevi i gitare i dalje u post-rock fazonu. Ipak bih prethodno trebalo da dam svoju definiciju post-rock idioma: za mene je to instrumentalna muzika kod koje svaki instrument ima svoju partituru (kao kod klasične muzike) s tim što u instrumente ubrajam i vokal, i svi oni zajedno daju zvučne pejzaže (matrice) različite teksture i frekvencije pulsiranja. Već od prve pesme sa EPja "Short Term Memory" se vidi da vokal potpuno izlazi iz post-rock idioma i priča nam priču (nije samo jedan od instrumenata), a kad neko priča priču, red je da ga i saslušamo. Ona Tolstojeva čuvena rečenica „sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna, nesrećna je na svoj način“ u Filimonovićevoj reinterpretaciji odnosi se na ljubavne veze. On nam je ovde dao pet arhetipskih završetaka iste (šesta pesma je radio edit treće, "T61"), a to je tema bliska svima nama, svako od nas bi joj sigurno mogao dati svoj doprinos. U prvoj pesmi kaže „ništa lično, nema to veze s tobom“, u drugoj „da smo imali više vremena možda bi između nas nešto kliknulo“ u trećoj „ako misliš da ostaneš još malo, daj mi bilo kakav znak“ u četvrtoj „tri puta sam zaurlao tvoje ime, ali ti se nisi okrenula“, u petoj „rekao sam da mi je žao, nije li to dovoljno“. Već iz ovih kratkih isečaka (u mom slobodnom prevodu) mogu se videti koje su varijacije na temu u pitanju. Sviđa mi se što je Dušan uspeo da, govoreći o ljubavnim rastancima, ni jedan jedini put ne upotrebi reč ljubav. Sviđa mi se i to što su tekstovi napisani tako da slušaocu ostavljaju dovoljno prostora za učitavanje sopstvenih značenja. Muzika kao da je išla u suprotnom pravcu od prethodnog EPja, početak je bio više u folk raspoloženju, kako se približavao kraj post-rock je isplivavao na površinu ("I Swear" a posebno "Robot Thoughts"). Bendu se nema šta zameriti, odlično su odradili posao. Moram da pohvalim nenametljivu ali efektnu upotrebu trube u pesmi "Glad To See You" (gošća Marina Milošević). Produkciju je radio sam Dušan Filimonović a snimanje i mix Stefan Gaćeša.Potpuno je u trendu ovaj EP sa svetskim tokovima indie folk muzike, neki od kreatora najboljih prošlogodišnjih albuma kao što su War On Drugs, Jesse Marchant ili Steve Gunn su takođe iz ovog millieua, s tim što su oni bezrezervno pružili slušaocu „srce na dlanu“, što se može reći i za Dušanovog prijatelja i saradnika Gorana Grubišića iz Wooden Ambulance. Kod Dušana se još uvek oseća određena distanca to jest nepotpuno (uzdržano) izlaganje svojih osećanja auditorijumu. Ako tu barijeru prevaziđe, grupa Went bi mogla da itekako proširi krug svojih poštovalaca.
No comments:
Post a Comment