Petar Peca Popović, Mihajlo Pantić - Biti rokenrol, 2012, Službeni glasnik

Ovaj diptih se sastoji od Popovićevog Ulaska u harem i Pantićeve Čudne šume, paralelnih sećanja o događajima i ljudima sa beogradske i srpske rok scene od njenih početaka do sredine devedesetih godina prošlog veka. Popović iz publicističko-novinarskog a Pantić iz književnog diskursa vode nas na sentimentalno putovanje kroz istoriju pretežno beogradskog rokenrola sve do trenutaka kada se ta istorija po njima završava, negde u godinama krvavog raspada SFRJ. Popović čak navodi da negde u to vreme muzičari počinju da trče za parama i da duh rokenrola polako nestaje (strana 134, drugi pasus). Mislim da stvari ne stoje baš tako. Recimo, ovu knjigu mi je poklonio moj sin Dušan (frontmen grupe Stray Dogg, koja uprkos svemu u drugoj deceniji XXI veka svira rokenrol u Beogradu) i tim činom (svesno ili nesvesno) pokazao da oseća pripadnost toj još uvek živoj sceni to jest da se oseća njenim delom. Ali, između Partibrejkersa i Ramba Amadeusa koji su poslednjepomenuti u knjizi i Stray Dogga postoji čitav niz grupa i autora koji su taj preteški barjak rokenrola nosili kroz možda najteži period još od onog kad su po ulicama Beograda jurili "čupavce" da ih na silu šišaju. Da navedem samo najveće: Darkwood Dub, KKN, DLM, Blockout, Jarboli, Veliki prezir, Eva Braun, Rebel Star, Repetitor (verovatno sam nekog zaboravio, dopišite po svom izboru!). Doba opšte dostupnosti sredstava za proizvodnju, snimanje i distribuciju muzike bi naizgled trebalo da pogoduje razvoju rokenrola ali ta demokratizacija je potpuno oterala pare iz njega. Ko će da daje pare za nešto što je tako lako dostupno i besplatno. Dakle toj Popovićevoj tezi o sviranju rokenrola zbog para suprotstavljam svoju antitezu: ko hoće pare radi nešto drugo a rokenrol zaobilazi u širokom luku. Ove nove generacije rokera čak najčešće pare zarađene u drugim oblastima investiraju u svoju opsesiju rokenrolom. Na stranu ova mala primedba, bilo mi je vrlo zanimljivo čitati ovu knjigu koja ima taj meni toliko dragi patetični ton i koja je puna tih sitnih detalja i zanimljivosti koje mogu da znaju samo pravi insajderi. I Pantić a naročito Peca Popović su bili aktivni učesnici beogradsko/srpsko/jugoslovenske rok scene, a Popović je, bogami, svojim svestranim angažmanom presudno uticao na na njeno formiranje i oblikovanje. Lepo napisano, afirmativno i blagonaklono prema dragim ali i prema manje dragim akterima scene, ovo štivo čitaocu pruža ne samo čitalačko zadovoljstvo nego i već zaboravljene ili nikad objavljene informacije iz prve ruke.