Promoter Ivan Lončarević se zaista brine za moje mentalno zdravlje.
Poslednja dva koncerta u njegovoj organizaciji na kojima sam bio nepogrešivo su
padala u termine kada su “orlovi slomljenih krila” (za neupućene fudbalska
reprezentacija Srbije) igrali svoje nezaboravne mečeve protiv Albanije i Danske
koje su na ovaj ili onaj način izgubili. Da ironija bude veća, Lončarević je,
uz sve drugo čime se ovaj svestrani čovek bavi, i fudbalski komentator na
najvećem sportskom kablovskom kanalu Sport Klub pa je možda i namerno, znajući
šta će se dogoditi, odabrao te datume za organizovanje koncerata. No, nisam ni
ja baš tolika neznalica u fudbalskim pitanjima, pa sam se lako opredelio za
nastupe Marisse Nadler i Svemira respectively umesto za gledanje utakmica.
Zvonka mi nikada neće oprostiti ako i jednu reč više kažem o fudbalu pa ću
morati da pređem na stvar.
Otvorio je Dukat Stray Dogg, kome je KC Grad kao druga kuća pa je potpuno
relaksirano na Zvonkinom telecasteru, potpuno sam, odsvirao četiri nove pesme i
jednu obradu. Prva od njih je bila sporijeg tempa od uobičajene Stray Dogg
pesme (da li je to uopšte moguće!) pa je sa svakom pesmom dinamika polako rasla
da bi u četvrtoj, koju sam jedinu ranije čuo, “What Could Have Been” dostigla
vrhunac. Za kraj je ostavio svoj aktuelni koncertni “tour de force”, Elvisovu
“Blue Moon” koja je idealna za demonstriranje visina koje svojim glasom može da
dosegne. To što je najmanje jedan navijač Manchester Uniteda napustio salu za
vreme njenog trajanja nije ga mnogo omelo. Uostalom, on navija za Liverpool (a
obećao sam da neću više o fudbalu!).
Zvonka Obajdin, koju sam u svojim tekstovima toliko hvalio da je to već
postalo nepristojno, je došla sa svojim bendom Svemir u punom sastavu, čak
proširenom odličnom violinistkinjom Ivanom Žabkar koja je bila deo Svemira na
tri pesme. Bojao sam se da se bubnjar Matko Boršić nije oporavio od loma noge
ali srećom nisam bio u pravu. Pošto joj je ovo bio prvi susret sa beogradskom
publikom, set lista je bila veoma pažljivo napravljena, pa je koncert otvoren
sa nekoliko pesama sa prvog albuma koje su u skladu sa promenjenim članovima
benda postale aranžmanski veoma slične pesmama sa drugog albuma što je za mene
pozitivan pomak. Nedostajao mi je vokal Nikole Brkljačića u “Isprano i plavo”
(malo!), nedostajala mi je i moja omiljena pesma sa tog albuma “Blaženo
jutro”(mnogo!), ali, kako mi je Zvonka sama rekla, ta klavirska pesma se teško
prebacuje na gitarsku verziju a da ne izgubi nešto od svoje suštine, pa joj
opraštam ovoga puta. Drugi album je izveden skoro u celosti (nedostajala mi je
usna harmonika u “Jedru” ali je dobra zamena bio Zvonkin krik), a imali smo
priliku da prisustvujemo i jednoj svetskoj premijeri, praizvođenju numere
“Dunjina pesma” (ako se ne varam, tako se zove Zvonkina kćerka). Svidela mi se
na prvo slušanje iako će, znajući Zvonku, ta pesma imati još nebrojeno promena
aranžmana pre konačne verzije, negde na petom albumu (he he). Kakvegod promene
bile, violina bi trebala da ostane konstanta pa mi se čini da bismo, ne samo
zbog ove pesme, trebali da očekujemo prinovu u bendu. Tokom zasluženog bisa
čuli smo “Savu” u za mene boljoj verziji nego na prvom albumu, Zvonkinu čini se
najdražu Kornjaču i jedinu obradu, Pale Blue Eyes od Velvet Undergrounda
izvedenu na način grupe Svemir.
Da je došao samo mali deo onih koji
su se tog petka uveče opredelili da gledaju Kandu, Kodžu i Nebojšu u Domu
Omladine, grupu Zaa u obližnjem Mixer Houseu ili Bjesove u Božidarcu, KC Grad
bi, istina, bio pun, ali bi zvuk sasvim sigurno bio loš. Jer u KC Gradu važi
pravilo da je kvalitet zvuka obrnuto proporcionalan broju ljudi u sali pa makar
za miks pultom sedeo, kao juče, legendarni Dule Bauk. Poseta od, po slobodnoj
proceni, između 50 i 100 ljudi, gde je malo bilo onih koji su zalutali na
koncert pa su bili tihi kada je trebalo i bučni pri aplauzu, je za prvi dolazak
u Beograd benda kakav je Svemir, koga ne prati nikakav hype, sasvim pristojna,
mada mi je žao što nije bilo malo više ljudi. Zvonka je, opet, posle koncerta
izgledala sasvim zadovoljna, a zašto i ne bi bila kada su nam ona i njen bend pružili
odličnu svirku i omogućili prisutnima dobar provod te večeri.
No comments:
Post a Comment