Denis Katanec – Pejotl (selfreleased cassette, 2015)

Denis Katanec – Pejotl (selfreleased cassette, 2015)

I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče/Svoj trohej zaglušljivi, svoj zvučni, teški jamb.../Podne je/Kao voda tišinom razl’jeva se/Sunčani ditiramb. Tako je pevao Vladimir Nazor a nastavlja Denis Katanec tamo gde je Nazor stao /Slijeva se slijeva i zdesna i slijeva/U kanjonu misli sam/Pa sve oboja u milion boja/A svaka od boja sam ja/. Ne tražite sličnost po smislu, jer je nema. Sličnost je u zvučnosti. Uopšte uzevši, zvuk reči Katanecovih pesama je poezija za sebe.

Rešio je Katanec da se (bar u ovom trenutku) mane ćorava posla vođenja benda, jednog (Felon) ili drugog (Okanagan Ltd), svejedno. Komplikovano je to i za čoveka sa mnogo stabilnijim nervnim sistemom nego što je njegov. Mnogo je tu kompromisa, gutanja stvari koje mu nisu po volji, mnogo je tu organizacije i odgovornosti. A dovoljno je sesti pred laptop, otvoriti VLC Player, uzeti svoju Martinku i iskrvariti direktno u ugrađeni mikrofon.

*Pejotl (Lopophora williamsii) je mali kaktus bez bodlji koji sadrži halucinogene alkaloide, naročito meskalin…Raste u Mexicu i jugozapadnom Texasu…izveštaji onih koji su ga koristili govore da upotreba pejotla dovodi do stanja duboke introspekcije koja je metafizičke ili spiritualne prirode. Ponekad, dolazi do intenzivnih audio-vizuelnih efekata (iz Wikipedije, prevod autora).

Ne bih ulazio u to da li je Denis išao stopama Kena Keseya, Michael McClurea i Allena Ginsberga koji su svoja dela (One Flew Over the Cuckoo’s Nest, Peyote Poem, Howl, respectively) pisali pod uticajem pejotla ili je izborom ovakvog naslova albuma samo hteo da naglasi dubinu i introspektivnost pesama. Sudeći po pesmama, oba scenarija su moguća.

U uvodnoj KBTK svojim žestokim nastupom uznemirio je susedovog psa koji nije prestajao da laje tokom celog snimka. Verovatno mu je posle bilo žao da ponavlja nadahnutu interpretaciju /Dobro, dobro, znaš sve…/Riječi se vežu za noge kada brod tone/Sve je u haosu…/Kako da u glavi stanem/I prepoznam sebe/ a i pas se lepo uklapa u sveopšti haos u i oko pesme (mnogo zanimljivije mi zvuči ova priča nego da je lavež nasnimljen). Još se zbunjeni slušalac nije oporavio od blast talasa koji ga je pogodio a stiže novi udarac. Naslovna Pejotl čiji sam deo stihova na početku citirao je rani vrhunac albuma i već drugi dokaz da je Denis majstor refrena. Prvi dokaz je prva pesma i ono /Riječi se vežu za na noge kada brod tone/ ali to vam ne mogu opisati, to morate čuti, drugi dokaz je nepobitan, to ne morate čak ni čuti, samo dovoljno glasno i u prirodnom ritmu koji diktiraju upotrebljene reči izgovarajte /Ako voli, voli/Neka voli, voli/Volim, volim, volim je/ i dobićete otprilike istu melodiju koju je Denis dobio. Na pesmi Bizoni glas Katanecov je još viši, tanji i drhtaviji nego do tada, što se činilo nemogućim. Prvo je tekst pisan, to je očigledno jer se pojedine strofe teško ubacuju u muziku pa izgleda kao da ima previse teksta za upotrebljeni muzički format (kao kod B.Springsteenovih prvih albuma – vidi Greetings from Ashbury Park, NJ). Ne znam tačno o čemu govori pesma, meni izgleda kao ljubavna. Cvijećeće je sudeći po onom /Na križanju Abbota i Pendera/Kiša nije ništa promenila/ nastala u Vancouveru za vreme one Denisove kanadske avanture koja mu nije donela materijalnu, ali jeste svaku drugu korist. Verovatno nisam u pravu, ali i ova mi je ljubavna. Krug Br.3 se ne bih usudio da tumačim, ne znam “šta je pisac hteo da kaže”, znam samo da napetost i dalje raste. Topot je još jedna pesma puna jakih pesničkih slika /Ponor je dušo moja/kad dušu moju plačeš/živi moj grijeh/i grijeh moj znat ćeš/, ja je doživljavam kao poruku meni, slušatelju, od autora da je osnovni red da uložim bar delić truda i pažnje u preslušavanje onoga što je on uz muke Tantalove izbacio iz sebe /Ispij mi cjelov/i krvlju se mojom poli/. Tu se mini album završava ali su dodate bonus pesme Suncokret koji bi mirne duše mogao biti njegov sastavni deo i pesma nešto drugačijeg ugođaja Zeka koja je nastala kao rezultat saradnje Denisa (muzika) i, koliko sam uspeo da dokučim iako je Denis bio vrlo tajnovit po tom pitanju, Une Gašić iz Bitipatibi (tekst). Simpatična zezalica koja se može naći samo na kaseti.

Katanec je album snimio koristeći svoj glas i akustičnu gitaru, na po jednoj pesmi su svirali Tena Rak violončelo i mladi kantautor NeboRoza klarinet, a momci iz bendova Moskau i Lolita su ga diskretno pratili na pesmi Pejotl. Snimak je vrlo lo-fi a takav je morao biti iz autorove potrebe da u ovom trenutku ostavi ove pesme iza sebe uz nemogućnost da sebi priušti bolje tehničke uslove za snimanje albuma. Mislim da je za ovaj materijal veoma intimne prirode (po stepenu otvaranja svog unutrašnjeg sveta prema spolja skoro da nema pandana na ovim prostorima) to bilo najbolje, tačnije jedino rešenje, jer bi bilo kakav pokušaj produciranja uticao na autentičnost emocija.

Koji je domet ovog albuma? Denis ne bi bio Denis da ne ide protiv svake logike a najčešće i protiv sebe samog. U ovom slučaju, bar na prvi pogled, radi obe napred pomenute stvari. Objavio ga je na kaseti u vrlo malom broju primeraka i na digitalnom downloadu na bandcampu ali niti je omogućio preslušavanje niti besplatni download. To sužava krug slušalaca do te mere da se isti svodi na statističku grešku. Međutim, on očigledno to i hoće. Da ovaj album čuju oni koje to zaista zanima. On ne želi površne slušaoce, niti takmičenje u broju downloada. Ta novčana barijera rasteraće slučajne prolaznike i radoznalce. Pred onima koji je pređu otvoriće se skriveni unutrašnji svet Denisa Kataneca koji tek treba dešifrovati.

Topot

Bizoni

Pejotl