Evo ja da krenem sa presekom, mnogo se nešto prenemažete Ana Banić i Goran Djuric: Sufjan Stevens, Father John Misty, Sleater-Kinney, Denis Katanec, The Mountain Goats, Reno Bo, Rebel Star...možda ne baš tim redom ali to bi bilo to od mene. Na ovoj listi koju je Ana šerovala tu su svi osim Reno Boa i ovih naših. Jason Isbell još nije zvanično izaš'o pa nije na listi. Dobri su i Sam Outlaw i Bhi Bhiman od onih manje poznatih pa John Galbraith & Broken Promises, Obnox meni bolji od Kendrick Lamara, bolje reći subverzivniji a to je kod rapa valjda važno. Od akustičara Tom Brosseau sa svojim Perfect Abendon abumom, od ovih koji su isterivali đavole najbolji mi je Doug Burr sa Pale White Dove, Sarah Mary Chadwick ima najbolju pesmu Same Old Fires, od ovih 65+ Ray Wylie Hubbard, Merle i Willie a bogami i Robin Trower, u žanru pseudogaraža Thee Oh Sees dominiraju, u kategoriji Cooke-Redding Impersonators neprikosnoven je Leon Bridges, The Cyclist Conspiracy i Samba Toure u kategoriji world music, mejnstrim kantrijem neprikosnoveno vlada Kacey Musgraves, u žanru Dylan najbolji je Dylan pošto ga je dvostruki pobednik ove kategorije The Tallest Man On Earth iznenada napustio i otisnuo se u neizvesne opasne vode originalnosti (kod mene dobro pliva!). Moram da pomenem i grupu Ti od naših koja je izdala odličan album. Neki od onih koji mi se baš i ne sviđaju su već pomenuti Kendrick Lamar, Punch Brothers i King Khanov novi. Matthew E. White, Tobias Jesso Jr. i Natalie Prass takođe. Prvi me baš iritira, drugi i treća ne toliko ali mislim da su previše izvikani. Kao i Bill Fay iako priznajem da mu je ovaj najbolji do sada. Belle & Sebastian...zaboraviti pod hitno. Ali se zato GY!BE trijumfalno vraća sa ovim novim. Ovo je onako na brzinu nabacano, videćete na kraju godine moju definitivnu listu jer sve je to još uvek u procesu preslušavanja i stalne evaluacije.
No comments:
Post a Comment