Miloš Zubac – Paralele I & II 

Ne znam da li sam dobro rešio zagonetku koju mi je sa ova dva albuma postavio Miloš Zubac, čovek sa kojim osećam veliku bliskost, iako nismo u životu proveli više od par sati zajedno, kad se saberu svi naši susreti. Naši se razgovori vode preko naših javnih dopisivanja, iako tu nismo ravnopravni – on je umetnik a ja puki komentator. Ipak, kroz njegovu umetnost i moje komentare se sve bolje upoznajemo. Da li se poznajemo dovoljno da proniknem u suštinu „Paralela“, to ne znam, tim pre što se one mogu posmatrati iz različitih uglova. Iz ugla sinhroniciteta nikako nije slučajno što su Paralele nastale 2018 i 2019 godine, paralelno (da, paralelno!) sa nastankom albuma „Manastiri“. Karl Gustav Jung bi rekao da to nije slučajno jer „Manastiri“ i „Paralele“ povezuju duhovno i svetovno nasleđe porodice Zubac. 

Svetovno i duhovno se u Milošu Zupcu prožimaju na najbolji način. Duhovno se prosto svodi na ljubav, baš kao što i treba da bude. Duhovni život Srba je danas nezamisliv van istorijskog konteksta, koji, bremenit lošim nasleđem, ne dozvoljava bezgraničnu, bezuslovnu ljubav kakvu je Isus Hrist propovedao. Miloš ne haje mnogo za pristup po kome se patriotizam zasniva na agresiju prema drugome. Poslušajte zato pesmu „Hercegovina“ Nikole Ninkovića (koja je u aprilu ove godine izdata kao singl) koju je Zubac izveo sa Ninom Romić, ta pesma je najbolji primer za bezuslovnu ljubav koju pominjem. Hercegovina je zajednička otadžbina obe autorske ličnosti koje izvode tu pesmu a koje se razlikuju po polu, veri i zemlji u kojoj žive, ali ljubav prema Hercegovini poništava sve te razlike.

„Ako raj nije mesto, nego vreme, tvoj ga je otac upravo dvostruko zadobio“ - ta je rečenica iz pesme „Paralele“ ključ za razumevanje ova dva albuma. Simboli trajanja, ali i sama supstanca trajanja u prostorno vremenskom kontinuumu, su Mej (Paralele I) i Milena (Paralele II) Zubac, autorove kćerke, koje su, svaka na „svom“ albumu, čak priložile po jednu svoju autorsku pesmu. Na Mejinom albumu (Paralele I), u pesmi o kojoj govorimo, ljubav se poistovećuje sa porodicom čiji je svaki novi izdanak paralelna linija koja dolazi iz beskraja i ide u beskraj. Objasniću ovo podrobnije kada budem govorio o Mileninom albumu (Paralele II). U pesmi „Čovek sa zvezda“, otpevanoj u formi propovedi, Miloš govori o preminulom dedi svojih devojčica i opet o bezgraničnoj ljubavi koja je ipak nemoćna pred samo jednom stvari – pred činjenicom da smo smrtni. Još čovek nije našao recept kako da se pripremi za trenutak završetka života nama drage osobe, ili kako bi to pesnik lepše rekao, „oročene kosmičke mimikrije“. „Usnuli šinobus“ nas nauči da je bezuslovna ljubav u stvari potpuno isto što i bezuslovna dobrota, ali nas istovremeno, na najblaži mogući način suočava sa činjenicom da se danas te stvari mogu naći samo u snovima. 

   

Druga paralela je „Otac na balkonu“ koji sa pijedestala pretka usmerava svoj pogled „negde između“ svoje pozicije i pozicije svojih unuka koje se ljuljaju na ljuljaškama u parku, uzalud pokušavajući da, kroz naslage vremena prošlog i budućeg, dokuči put tih paralelnih pravih linija lansiranih sa njihovih sedišta. Imajte ipak u vidu, kao što autor, korišćenjem ljuljaške kao metafore, pokazuje da ima u vidu, da je ono što svakog od nas gura napred ono što je bilo pre nas. Znate kako ljuljaška funkcioniše – mora se načiniti nekoliko koraka unazad da bi se dobio zamah. Kao da nas oni koji su bili pre nas guraju da idemo dalje. I kad nas ta energija dobijena od prošlih generacija lansira u budućnost, i kad dostignemo najvišu tačku, zakoni fizike nas podsete da moramo da se vratimo, da se ponovo napunimo energijom predaka. To se zove tradicija, ako se ne varam?

   

Zašto paralele, zašto ne jedna, beskonačna prava linija. Prosto zato što je čovekov ovozemaljski život ograničenog trajanja (pa linija nije beskonačna) i zato što mi i naši preci i potomci nismo identični, već je svako jedinka za sebe. Zato su linije koje predstavljaju našu decu paralelne sa našim linijama, baš kao što su naše linije paralelne sa onima od naših roditelja. I tako u prošlost, i u budućnost. Svaki rodoslov, čak i kad ga pogledate nacrtanog na papiru i jeste ravan definisana paralelnim linijama. U prošlosti, ta ravan ima svoj početak, koji je zajednički za sav ljudski rod, i po Bibliji (pramajka Eva) i po nauci (mitohondrijska Eva), u budućnosti pak, kraj je nesaglediv. No, vratimo se Zupcu i njegovoj priči. Put te dve male duše koje se bezbrižno ljuljaju na ljuljašci je ipak samo njihov, pa mi koji smo bili pre njih možemo samo da im želimo da bude ispunjen na pravi način, a sebi da želimo da ga što duže, sa dovoljno ali ne i previše udaljene paralele, pratimo. „Ostani tako lepa“ je porodična saga na tragu „Pobratimstva lica u svemiru“ Tina Ujevića i njegovoj srodnosti duša, ili je, pak, svojevrsni komentar Dilanovog stiha „tada sam bio mnogo, mnogo stariji, sada sam mlađi nego tada“. „Izbor stvarnosti“ je tema za razmišljanje, gde se autorova tolerancija svodi na praštanje moralno posrnulima, što nas opet vodi ka dubletu dobrota/ljubav. „Magija“ je empatija kao ispunjenje. „Stelarno jemstvo“ nas vraća na temu kojom se bavi ovaj albumski par, a tema je trajanje od iskona do večnosti. 

Muzika je na Paralelama samo podrška poeziji, jer Miloš Zubac je pre svega pesnik. Ipak, izbor muzičara za Paralele I i Paralele II izvršen je vrlo pažljivo, što svakako nije slučajno. Prvu paralelu su radili muzičari povezani sa Novim Odmetnicima, neformalnom grupom muzičara okupljenom 2010 iz država nastalih raspadom Jugoslavije - Miloš Zubac, Miloš Drobnjaković, Davor Matošević, Tomislav Zorić, Stipe Periša i na poslednjoj pesmi mlađa Zupčeva kćerka Mej Zubac. Drugu paralelu su radili muzičari iz Novog Sada iz grupe Šinobusi (plus Nešić) sa kojima Zubac već dugo sarađuje - Nenad Patković, Milan Korać, Nemanja Nešić, Predrag Dmitrović i njegova starija kćerka Milena Zubac, opet na poslednjoj pesmi. Mejin album bi, dakle, trebalo da vuče na „Olovni ples“, a Milenin na „Šinobuse“ ali u praksi nije baš sto posto tako. „Olovni ples“ je obogaćen neobičnim zvučnim efektima pa je na prvo slušanje manje pitak od „Šinobusa“ ali posle nekog vremena naviknemo se i sviđa nam se. Uopšte, suočavanje sa oba ova prilično zahtevna albuma, to vam je kao sa rakijom - prva čašica ide teško, svaka sledeća sve lakše i lakše. Kad stignemo do petog-šestog slušanja ovih ploča, mnogo bolje razumemo besmrtnost duša u zakrivljenom prostorno-vremenskom kontinuumu, a to je ono što Miloš Zubac pokušava da nam objasni. Ili samo pokušava da nas uteši.

Najbolji regionalni albumi 2013: Budi se istok i zapad!

Ovo je lista albuma. Najbolje EP ploče pogledaj OVDE

1. Bistro na rubu šume Vol.1, Vol.2, Vol.3, Vol.4 i Snimke iz sobe

Nemam običaj da na prva mesta svojih godišnjih lista stavljam kompilacije, ali ovoga puta moram da napravim izuzetak. Značaj ove kompilacije daleko prevazilazi i trenutak u kome je nastala i izvođače koji se na njoj pojavljuju. Značaj njen se ne ogleda u kvalitetu pesama ili u sveobuhvatnom prikazu regionalne scene. Kvalitet pesama varira (ali ipak ne ide ispod pristojnog nivoa), kantautorska hrvatska scena je prikazana dosta dobro (ali ipak nedostaju Sabina Herman i Luka Belani na primer), srpska scena je predstavljena samo najprominentnijim predstavnicima, slovenačka samo jednim duetom a ostale zemlje iz regiona nisu uopšte. To je potpuno logično ako znamo da je i ideja i realizacija ovog projekta u potpunosti hrvatska, urednici kompilacije najbolje poznaju lokalnu scenu i ako ćemo pošteno, scena je u Hrvatskoj ubedljivo najrazvijenija. Ako se traži dlaka u jajetu, može se reći i da kriterijumi ulaska na kompilaciju nisu baš najjasniji: tu su recimo Punčke, a nije tu Vlasta Popić i Repetitor, ili, recimo, zašto nema Denisa Kataneca u Snimkama iz sobe, kad je onaj njegov album snimljen za 24 sata arhetipski primer snimaka iz sobe (pa i Vlasta i Denis su na kompilaciji kao Seine i Felon, niko neće biti dva puta zastupljen, odgovoriće na to urednici) , ili, da li se kantautorima mogu zvati i Zvonimir Varga koji to jeste i Rolin Humes ili Kimiko koji to pak nisu (a ko kaže da su to kantautorske kompilacije, reći će urednici kompilacija), i tako možemo razmenjivati argumente u nedogled. Pa u čemu je značaj, dođavola, pita se nestrpljivi čitalac dvadesetprvog veka. Pa u tome što su izvođači, umetnici, autori, muzičari, zovite ih kako hoćete, prvi na ovim prostorima shvatili da je muzički biznis kakav poznajemo zauvek mrtav. Uzeli su stvar u svoje ruke, iskomunicirali između sebe, smirili svoje sujete shvatajući usput da moraju sami da naprave scenu za sebe, zasukali rukave i prionuli na posao. Napravili su ovu seriju kompilacija koja se može preuzeti besplatno, svi od reda su pominjali Bistro u svojim intervjuima, u Zagrebu je čak organizovan festival, pomažu jedni drugima prilikom gostovanja, a zauzvrat su dobili prilično veliku podršku medija, čak i onih najvećih i najkonzervativnijih, pa reakciju prevaziđenih diskografskih kuća koje pokušavaju da pariraju nekakvim svojim kompilacijama na kojima se opet nalaze izvođači iz Bistroa i što je najvažnije, odziv publike se svakim koncertom povećava. Neće naravno svi učesnici ovih kompilacija doživeti uspeh, ali one su odlična odskočna daska koju će oni najbolji već znati iskoristiti.
Prikaz Bistroa Vol.1 je dole:

http://sergestrayspointofview.blogspot.com/2013/05/nova-osjecajnost-okupljanje-plemena.html

2. Wooden Ambulance - River Sand (Bandcamp)

Ništa River Sand nije izgubio posle skoro godinu dana slušanja, naprotiv, sve mi se više sviđa!

Prikaz albuma je dole:
http://sergestrayspointofview.blogspot.com/2013/06/album-of-year-most-likely.html








3. The Marshmallow Notebooks - The Marshmallow Notebooks

Dovoljno je vremena prošlo da se može zaključiti da vreme nije faktor koji utiče na recepciju ovih Matijinih pesama.

Prikaz albuma je dole:

http://sergestrayspointofview.blogspot.com/2013/07/nova-osjecajnost-matija-habijanec.html

4. Razni izvođači - Pesme ispod pokrivača

Poduhvat Ivana Lončarevića, u pravom smislu reči mecene beogradske nezavisne rock scene, okupio je na ovoj kompilaciji većinu predstavnika onog suptilnijeg i tišeg dela srpske indie rock produkcije. Koncepcija je bila obraditi pesme stranih izvođača koji su u Beogradu nastupali u organizaciji Pop Depresije. a pristup aktera je bio vrlo različit. Od obrada vrlo približnih originalu do onih koje su dovoedene do neprepoznatljivosti bar po formi. Rezultat je po meni, više nego zadovoljavajući, u nekim slučajevima izvanredan. Moj favort - Supersonične sanke od grupe Žene Kese.

5. Mika Male - Gdje se sastaju luđaci

Da sam mogao negde da preslušam ovaj album, verovatno bi bio daleko više plasiran, pošto su Bijeg i Sepija a i još jedna koju sam uspeo negde da čujem, predivne pesme.
(Ispravka)
Preslušao sam, i morao sam da promenim listu. 








6. My Buddy Moose - Rise!Rise!Rise!

Ovaj riječki bend ima dovoljno energije da razmrda i dovoljno topline da razgali dušu, šta više tražiti od njih!












7. Olovni Ples - Sutoni / Nulti dan

Kada bismo govorili o muzici fudbalskom terminologijom Olovni ples bi bio nešto kao Huddersfield ili Milwall u engleskoj Championship League. Premijer ligu teško da će ikada dostići, prvo što ne žele jer znaju da to podrazumeva pravljenje bolnih kompromisa na koje nisu spremni, drugo što im nedostaju finansijsko-organizacioni uslovi koji su neophodni da se to postigne. To je sreća nas slušalaca jer ćemo još dugo moći da uživamo u nepretencioznom boogie rock-u iz srca, stomaka i prstiju Tomislava Zorića i Stipe Periše koji su kreativno jezgro Olovnjaka. Slušajući prve ploče Olovnog plesa jedino što mi je pomalo smetalo je to što se klasična poezija koristila umesto autorskih tekstova, pa je to bila igra na sigurno (bar ih niko ne može kritikovati zbog tekstova pesama), ali sada, kad su počeli da na Nultom danu koriste svoje tekstove, koji nisu mnogo gori (ako su uopšte gori) od tekstova "pravih" pesnika, shvatam da su ipak izabrali bolji i pošteniji put. Sve dok nisu postali sigurni da su i u tom segmentu postigli zavidan kvalitet, nisu hteli da nas "smaraju" svojim početničkim pokušajuima. I da odgovorim Buntovniku na njegovo retoričko pitanje kada će Olovni imati hit. Mislim da neće nikad, jer za hit je potrebna manja ili veća doza kalkulacije u toku stvaralačkog procesa, a to, bojim se, ovi momci ne žele da rade. A da veliki hit nastaje spontano, u to veruju samo oni koji veruju u Deda Mraza!

8. Benchwarmers - Define Success

Novi vladari zagrebačkih klubova sa svojim power-pop pesmama, ako potraju, mogu da osvoje i šire prostore. Da li će prevazići prostore za 200-300 ljudi i krenuti ka većim dvoranama zavisi najviše od njihove sposobnosti da prošire publiku izvan kruga prijatelja i prijatelja prijatelja. Kvalitet pesama imaju, ali promotivne aktivnosti im nisu jača strana. Ja recimo još uvek ne znam ni kako izgledaju.

9. Prkos Drumski - Svetlost i pustota

Jedna od meni najdražih ploča ove godine sa nekoliko divnih pesama morala je da se nađe na mojoj godišnjoj listi iako ne ispunjava kriterijum da su pesme ovogodišnje.

Moj prikaz albuma je dole:

http://sergestrayspointofview.blogspot.com/2013/11/jesen-u-meni-tuguje.html

10. Izae - Fragmentirani monokl gospodina Volframa


I dalje pevam Heliopolis kad sam dobro rasopoložen!

Moj prikaz albuma je dole:
http://sergestrayspointofview.blogspot.com/2013/02/nova-osjecajnost-odlazi-na-jug.html










11. Punčke - Sunčano sa povremenom naoblakom


Devojke zasluženo prave veliku karijeru!


Moj prikaz albuma je dole:
http://sergestrayspointofview.blogspot.com/2013/09/bandcamp-neka-cveta-1000-cvetova.html










12. Jesenji orkestar - Sinđelićeva 40a

Nove gradske pesme!

Prikaz albuma je dole:
http://sergestrayspointofview.blogspot.com/2013/11/jesen-u-meni-tuguje.html

13. Nežni Dalibor - Nežni Dalibor

Psihodelični indie rock na ovom albumu je pomak unapred u odnosu na
prethodni. 










14. Mrcine - Shelter Music

Ne razumem tu politiku diskografskih kuća koje ti u današnje vreme ne daju da preslušaš album. Pa kako do vraga očekuju da kupiš nešto što ne znaš šta je, a imaš na hiljade i hiljade ploča koje se daju na besplatan download. Ovo sam slušao na last.fm-u i to po 30 sekundi od svake stvari i singl Whoroscope objavljen na Youtube-u. Ne držiite me za reč, ali po onome što sam čuo u tim fragmentima, ovo je odličan album na tragu Nick Cavea kad je u mirnijim vodama. Čak i ovako osakaćen, zaslužio je da se nađe na listi najboljih albuma regiona.

15. Bebe Na Vole - Goin' Mad

Jedan od najboljih bluzera današnjice!

Prikaz albuma je dole:
http://sergestrayspointofview.blogspot.com/2013/04/nova-osjecajnost-how-blue-can-you-get.html

16. Mark Rainey - Farewell Sweetie

Marko Marjanović, niški kantautor, u poslednjem trenutku ulazi na moju godišnju listu. Proverite zašto na donjem linku!

http://www.balkanrock-records.com/mark-rainey-farewell-sweetie-cd-2013/












17. Hemendex - Solution to Reality

Elekto pop zaista nije bio a neće nikad ni biti "my cup of tea". Ipak, Hemendex se našao na mojoj listi zato što je veoma dobar album u svom žanru u globalnim okvirima, što ima nekoliko zaraznih refrena koje pevušim dok se kupam, i što je na njemu radila Dunja Dojo, koju imam sreće da poznajem i od koje u budućnosti dosta očekujem i na producentskom i na muzičkom planu.