Ne znam ko je na ovom interesantnom albumu za šta zaslužan, da li je tajanstveni Dino iz Labina komponovao, da li je Nina pisala reči, ili možda Ivana, ko je producirao, kako je ovaj album uopšte nastao. Sve te nepoznanice dodaju samo još malo misterije i neovozemaljskog ugođaja ovoj muzici koja dolazi sa "one" strane. Sa one strane realnosti, tamo gde caruje intuitivno, a ne kognitivno, tamo gde mašta čini svašta, tamo gde bi Lucifer hteo, ali nema pristupa. Pozicionirano negde na sredini linije koja spaja Ivaninu i Nininu polaznu tačku, reklo bi se da je ovo prevashodno delo Dina Santaleze, koje bi se žanrovski lako moglo svrstati u New Wierd Folk, Dream Pop ili Freak Folk, ali svrstavanje nije neophodno. Ako bi se u dve reči trebalo opisati, moj opis bi bio "Ladarice na LSD-u", iako sam siguran da nikakve psihostimulirajuće supstance ovde nisu korišćene. Uspeh je time još veći, jer autori(ca)ma nikakav dodatni stimulans, pored njihove imaginacije i inspiracije koja kulja na sve strane, nije bio potreban. Ivana Picek Nina Romić
No comments:
Post a Comment