Prvo malo o Iki:
Najemotivniji trenutak jučerašnjeg nastupa Ane Ćurčin i Dukata u vrlo pričljivom publikom skoro potpuno ispunjenom prostoru KC Grada je bio izvođenje pesme "Fire, Darling" Ivane Smolović, hommage dragoj Iki koja je preteča (da ne kažemo pramajka) onoga što danas zovemo beogradska amerikana. Ika je kao i uvek kad nastupaju njene kolege sa domaće i regionalne scene bila prisutna, bilo joj je naravno drago, ali moram reći da je više nego zaslužila ovakvu čast. Ne samo zbog svog neprocenjivog muzičkog doprinosa, već i zbog nesebičnog podržavanja ove male, ranjive scene. Hvala i Ani i Dukatu što su bili iznad uobičajene balkanske zlobe, surevnjivosti i uskogrudosti pa su pored obrada stranih autora izabrali i jednu domaću autorku, čija pesma po kvalitetu nimalo ne zaostaje za njima, naprotiv! Morao sam ovo da napišem jer mislim da je malo ko iz sinoć previše brbljive publike uopšte shvatio o čemu se radi.
Onda o novom singlu On Tour
Mi o Iki a Ika na vrata! Baš kao što kaže stara poslovica, danas se raspisah o Iki i čim sam pritisnuo dugme "objavi" pojavi mi se na zidu obaveštenje o dve nove pesme koje je On Tour izdao na Bandcampu. Pravo da vam kažem, više mi se sviđa original, "See Us Through" koja će u narodu ostati poznata kao "My Forgetful Heart" iliti u slobodnom prevodu "Moje srce sklono praštanju". Ovde dominira vokal Vladimira Marinovića, Ika ga diskretno prati u većem delu pesme. Srce možda jeste sklono praštanju, ali lik iz pesme očigledno ima tahikardiju sudeći po brzom ritmu koji diktira Marko na mandoli, ali to je baš dobro, već sam se uplašio da će ljudi pomisliti, slušajući naše predstavnike žanra, da u celoj amerikani nema brze pesme što je u stvari daleko od istine. U drugoj, obradi Townes Van Zandt-a, koja je takođe nešto bržeg tempa od njegovog uobičajenog, ali ne spada u red mojih omiljenih iz njegovog kataloga, Ivana i Vlada dele vokalne deonice, što je šarmantno, ali ipak, ja sam već počeo da lobiram da obrade Jason Isbell-ovu Cover Me Up sa njegovog poslednjeg albuma!
Najemotivniji trenutak jučerašnjeg nastupa Ane Ćurčin i Dukata u vrlo pričljivom publikom skoro potpuno ispunjenom prostoru KC Grada je bio izvođenje pesme "Fire, Darling" Ivane Smolović, hommage dragoj Iki koja je preteča (da ne kažemo pramajka) onoga što danas zovemo beogradska amerikana. Ika je kao i uvek kad nastupaju njene kolege sa domaće i regionalne scene bila prisutna, bilo joj je naravno drago, ali moram reći da je više nego zaslužila ovakvu čast. Ne samo zbog svog neprocenjivog muzičkog doprinosa, već i zbog nesebičnog podržavanja ove male, ranjive scene. Hvala i Ani i Dukatu što su bili iznad uobičajene balkanske zlobe, surevnjivosti i uskogrudosti pa su pored obrada stranih autora izabrali i jednu domaću autorku, čija pesma po kvalitetu nimalo ne zaostaje za njima, naprotiv! Morao sam ovo da napišem jer mislim da je malo ko iz sinoć previše brbljive publike uopšte shvatio o čemu se radi.
Onda o novom singlu On Tour
Mi o Iki a Ika na vrata! Baš kao što kaže stara poslovica, danas se raspisah o Iki i čim sam pritisnuo dugme "objavi" pojavi mi se na zidu obaveštenje o dve nove pesme koje je On Tour izdao na Bandcampu. Pravo da vam kažem, više mi se sviđa original, "See Us Through" koja će u narodu ostati poznata kao "My Forgetful Heart" iliti u slobodnom prevodu "Moje srce sklono praštanju". Ovde dominira vokal Vladimira Marinovića, Ika ga diskretno prati u većem delu pesme. Srce možda jeste sklono praštanju, ali lik iz pesme očigledno ima tahikardiju sudeći po brzom ritmu koji diktira Marko na mandoli, ali to je baš dobro, već sam se uplašio da će ljudi pomisliti, slušajući naše predstavnike žanra, da u celoj amerikani nema brze pesme što je u stvari daleko od istine. U drugoj, obradi Townes Van Zandt-a, koja je takođe nešto bržeg tempa od njegovog uobičajenog, ali ne spada u red mojih omiljenih iz njegovog kataloga, Ivana i Vlada dele vokalne deonice, što je šarmantno, ali ipak, ja sam već počeo da lobiram da obrade Jason Isbell-ovu Cover Me Up sa njegovog poslednjeg albuma!
No comments:
Post a Comment