Irena Žilić – Travelling (2014)

I treća dobra vila regionalne kantautorske scene (prva je Nina Romić sa svojom Začaranom močvarom, druga Zvonka Obajdin sa svojim Bistroom na rubu šume) koja je tu titulu stekla pokrenuvši video serijal Cuckoo Sessions (snimali uz Irenu i  Luka Belani, Stray Dogg, Elephant and the Moon i Lovely Quinces) je ove godine izdala album, svoj prvi. Istina, prvo izdanje joj je krajem 2012-e na Bandcampu objavljeni EP Days of Innocence sa četiri pesme, od kojih se samo pesma By My Side, jedina snimljena uz učešće kompletnog benda, ne nalazi na albumu, što je po meni šteta, jer po svemu pripada tu.

Album, kako ga ja shvatam, govori o odrastanju, o osamostaljenju, o dobrovoljnom bekstvu iz sigurnosti u neizvesnost, o borbenosti i težnji za slobodom, ali onom najvažnijom, ličnom slobodom. Spokoj roditeljskog doma, gde te mama zove cvrčak a tata miš, ti godi, ali ti otupljuje instinkte i uljuljkuje te (Cricket and Mouse). Onda dolaze prve ljubavi i oni trenuci kad se iz slow-motion-a prelazi na fast-forward „…prestani da brineš, i uradi ono što misliš da treba uraditi…“ ohrabruje junakinja pesme svog mlađanog dragog (Whatever Feels Right). Onda dolazi vreme da se postane „svoj“ čovek i pesma koja je ključ za razumevanje ovog albuma (On My Own). Irena putuje u nepoznato, noseći samo ono što zaista želi da zadrži iz prethodnog života, odlazi da počne samostalni život, da počne da diše…A tamo baš ne cvetaju ruže, više je ružnog (The Storm) nego onog lepog, ali i lepo se može naći u prirodi (Autumn Delight) ili u sećanju na bezbrižne dane (Days of Innocence). Tešiti nekoga znači istovremeno tešiti samu sebe (Little One) jer svakim korakom koji napravimo smo sve bliže padu (The Fall). I dok glavinjamo po ovom svetu, ne znajući kuda idemo i da li ćemo tamo stići, nemamo ničega, samo snova imamo u izobilju (More Than a Lot). A rane? Rane su kao znamenja koje nas podsećaju na izgubljene, ponekad i dobijene bitke koje smo vodili (Scars) i podsećaju nas da smo još živi i slobodni “…kao vetar na otvorenom moru…“ (Eve).

Da ponovim još jednom, ovo je moj doživljaj ove ploče, možda je Irena imala sasvim nešto drugo u glavi kad je pravila ove pesme. Volim da slušam svačiji prvi album, jer u njemu je autor/ica uvek apsolutno iskren/a, na njemu su pesme koje su najčešće nastajale godinama a na čiji nastanak nisu uticali nikakvi spoljašnji faktori. Zato nam nečiji prvi album, poput kakvog manifesta, pokazuje pravce kojima će se kretati autor/ica i otkrivaju nam njegovu/njenu poetiku. Obično ga izbace u „komadu“, čini se kao da je to jedna dugačka pesma. I kod Irene je isti slučaj, svaka je otpevana na isti način, svaka je deo iste priče što sam pokušao da prikažem u prethodnom pasusu. To bi kod većine bio problem, javio bi se zamor kod slušaoca, ali Irenine pesme su, svaka pojedinačno, toliko kvalitetne da mi je veoma teško da izdvojim svoje favorite. Kada bih morao, odabrao bih svakako Cricket and Mouse, Whatever Feels Right, On My Own (kako sam krenuo, redom, navešću na kraju sve!) pa Days of Innocence, Little One i svakako Scars koja je, čini mi se, poslednja nastala i koju mogu lako da zamislim u izvođenju Dunje Ercegović aka Lovely Quinces. Ipak, Irena nije jedna od, kako ih ja zovem, „ljutih Hrvatica“ (Dunja Ercegović i Lucija Ivšić iz Punčki su im predvodnice), nemam utisak da bi nam svima j… mater kao ove pomenute, ali nije ni od onih presentimentalnih razneženih slabašnih žena. Njen glas odaje nekakvu „mušku“ čvrstinu i borbenost. Interesantna je i kombinacija potpuno američkog načina pevanja sa potpuno evropskom muzičkom pratnjom (način sviranja violinistkinje Ivane Žabkar je sigurno sličniji Elizi Carthy nego Alison Krauss!), što Ireninoj muzici daje ako ne autohtonost (nema ni traga domaćeg melosa za razliku od Nine Romić na primer), onda sigurno autentičnost mnogo veću nego da je pratila jedan ili drugi obrazac. Produkcija Marka Mrakovčića je insistirala na vokalu izvučenom u prvi plan, što albumu daje određenu pop notu. Kad se sve sabere i oduzme, ovaj album je svakako u najužem krugu kandidata za ploču godine na regionalnoj kantautorskoj sceni.

Ocena: 9/10

Najbolje pesme: On My Own, Whatever Feels Right, Cricket and Mouse, Scars